Држава доноси одлуке у овој фирми па може да штити национално писмо и тражи да се ћириличне поруке наплаћују као и латиничне
Држава би пре свих требало да се позабави заштитом националног писма, то јест, ћирилице и не сме да допусти да буде у неравноправном положају у односу на енглески алфабет који нема никакве везе са српским језиком, изричит је Милан Кркобабић, потпредседник Скупштине града Београда, који је својом изјавом покренуо расправу о чињеници да писање ћириличних СМС порука може бити три пута скупље од слања истог текста написаног словима енглеског алфабета.
Према његовим мишљењу „Телеком”, као оператер који је у искључиво државном власништву, требало би да пружи пример осталима и да се одрекне дела зараде у корист промовисања ћирилице као националног писма.
– Држава неприкосновено доноси одлуке у „Телекому”, па самим тим могли би ћириличне поруке да наплаћују исто као латиничне. Стручњаци за модерне технологије сигурно могу изнаћи неко решење, али неопходна је воља да се с тим ухватимо у коштац – каже Кркобабић за „Политику” додајући да би у „Телекому” држава сигурно могла да пропише правила у складу са којима би одређени број телефона морао да има софтвер који подржава употребу српске ћирилице, па чак и да захтевају израду ћириличне тастатуре.
– Верујем да се већина грађана Србије не би бунила уколико би се државни оператер одрекао дела зараде у корист употребе националног писма. Није у реду да писање порука ћирилицом може да кошта три пута скупље. Млади људи шаљу велики број порука и наравно да ће изабрати јевтинију варијанту. Уколико су ћириличне поруке скупље, наравно да ће у писању користити „крњу” латиницу без слова као што су ш, ч или ћ јер и она заузимају више словних места. На тај начин квари се језик и та „накарадна” творевина почиње све више да се употребљава јер се људи временом навикавају на њу. Баш из тог разлога држава би требало да устане у заштиту националног писма – објашњава Кркобабић.
Према техничким стандардима у области мобилне телефоније, поруке су ограничене на 160 знакова енглеског алфабета или на 70 знакова уколико се употребљавају арапско, кинеско, јапанско, грчко или ћирилично писмо. Чим откуцате једно слово ћирилице или латинично „ш, ч или ћ” порука ће вам се аутоматски скратити за 90 словних места.
Као што смо већ писали није само српска ћирилица, условно речено, дискриминисана, већ и руска и бугарска, али и грчки алфабет као и кинеско писмо. Пре неколико месеци, и руски клијенти мобилне телефоније су се побунили против скупљег тарифирања СМС порука писаних ћирилицом. Кркобабић истиче да су државне службе Русије почеле озбиљно да се баве овим питањем. Решење још није пронађено, али Федерални антимонополски сервис најавио је да ће испитати оператере на ову тему. Поводом ове теме обратили смо се и „Телекому”, али до закључења овог издања „Политике” одговори нису стигли.
Ј. Попадић
преузето са интернет портала дневног листа „Политика„
