Милан Кркобабић: Спремамо се да сами пређемо цензус

Нема нама ко шта да да, број мандата ће нам одреди и грађани на изборима.

„Не постоји партија са којом не бисмо сарађивали уколико она каже да заиста хоће да Србијом влада социјална правда, да пензије прате плате, да законом о социјалном предузетништву стимулишемо запошљавање угрожених категорија становништва, да опорезујемо богате, да терет кризе сносе они који највише имају…”, казао је Милан Кркобабић, потпредседник Партије уједињених пензионера Србије и заменик градоначелника Београда, поводом појачаног интересовања разних партија за предизборну или постизборну сарадњу са ПУПС-ом.

У разговору за „Политику” он истиче да још нису имали ниједан озбиљан разговор на тему коалиција, а да будућа коалиција подразумева утврђивање одређених циљева, дефинисање нове политике, стратегије, конкретне програме и пројекте, а као последње – кадровска решења која то све могу да изнесу.

– Од 2008. године измењена је унутрашња политичка ситуација и спољнополитичке околности, очекује се други талас светске економске кризе који ће бити много „упечатљивији”, а имамо и нове актере на политичкој сцени – СНС, УРС, СДПС. Логично је, значи, да данашња политичка реалност захтева и прављење нових коалиција.

Зашто исказујете толику задршку према идеји да опет будете заједно са СПС-ом и ЈС-ом?

Нисмо изразили резерву, ми смо само рекли да још није било разговора. А рекли смо и да је својствено пристојним људима да прво разговарају са постојећим коалиционим партнерима. Наша мисија је јасна – то је борба за позицију социјално угрожених категорија – и ако ту мисију дефинишемо у оквиру циља са нашим постојећим партнерима, ми смо ту. Али не прихватамо да нам неко намеће да ћемо бити овде или онде, не прихватамо да смо трговци, да нам неко нешто „даје”… Нема нама ко шта да да. Број мандата ће нам одредити грађани Србије на изборима.

Али изгледа да вам грађани не дају баш много. Према последњем истраживању часописа „Нова српска политичка мисао”, ви сте у категорији „остали” са отприлике око два одсто подршке?

По њиховом, ми не постојимо. Али интерна истраживања најјачих политичких партија, па између осталог и ДС-а, кажу да ПУПС подржава од три до три и по одсто грађана. Али занемаримо истраживања – ви и ја разговарамо зато што ПУПС јесте битан политички субјекат. Са нама хоће да разговарају представници СНС-а, најјаче опозиционе партије, и кажу да смо респектабилна партија, са нама хоће да разговарају и постојећи коалициони партнери. Да наш рејтинг не постоји зашто би неко уопште разговарао са нама.

Нисте одбацили идеју да идете и самостално на изборе?

Основни наш циљ је да се спремимо да можемо сами да пређемо цензус.

Колико је то реално?

Овог момента, из перспективе вас, мене, истраживача, људи који узму даљински управљач – можда није. Али из перспективе реалног живота, реакције на терену… то је нешто што је веома видљиво. Не побеђујемо ми као партија, побеђује идеја. Нема алтернативе за оно на чему ми инсистирамо – да пензије прате плате. То није политичко, то је егзистенцијално питање.

Када ћете одлучити о томе да ли ћете сами или у некој коалицији на изборе?

Ми нисмо кренули у кампању, ми смо део владајуће коалиције и наш задатак је да радимо. Прва циљна група са којом се ми бавимо су пензионери, али имамо и остале циљне групе, као што су особе са инвалидитетом. Припремамо и закон о социјалном предузетништву… Дакле, избори се примичу, а када буду расписани тада ћемо и ми донети одлуку. Видећемо да ли ћемо ићи самостално, зависиће то од наше процене, али зависиће и од тренутне политичке сцене и груписања на тој политичкој сцени.

Због закона о социјалном предузетништву састали сте се са Александром Вучићем, што вам је Драган Ђилас прилично замерио.

Због овог закона контактирали смо са свим политичким партијама, послали смо им нацрте закона, а први и кључни сусрет био је са господином Расимом Љајићем. Ускоро ћемо објавити листу свих политичких партија са којима ћемо имати сусрете на ту тему. Хоћемо не 126 посланика, јер закон који „прогурате” не вреди ништа, хоћемо да видимо ко је у Србији спреман да каже „нећемо закон о социјалном предузетништву”.

И је ли те разлоге Ђилас уважио? Претпостављам да сте му на тај начин објаснили ваш сусрет са Вучићем.

Пазите, ја се политиком бавим зато што то одређени људи, грађани, траже од мене. Дали су ми поверење на изборима за град Београд. Ја нисам запослен у градској скупштини, нисам чиновник градске скупштине. Значи, полажем рачуне само грађанима за оно што радим. Између осталог, то није била тема разговора између мене и градоначелника.

Значи, то је била само његова примедба кроз медије?

Па добро, то је његов лични став. Мој став је јасан и понављам га – ако разговарамо са неким, разговарамо јавно, не кријемо се, јавност ће бити о томе упозната. И имамо слободу. Не дозвољавамо да нам ико укине право да можемо да разговарамо са било ким.

Нада у пензионере

Храбро је, признаћете, кад Јован Кркобабић кажеда очекује 500.000 гласова на изборима, или кад Момо Чолаковић каже да ПУПС заслужује да има пет пута више посланика него сада.

Али, зашто је то неразумно ако вам кажем да је у питању егзистенцијално питање за већину пензионера. Они немају акције, уделе у фирмама, немају ренту, немају локале у центру Београда које издају за по 5.000 евра. Једини извор егзистенције им је пензија. И животно су заинтересовани да им она прати зараду и да буде редовна и гарантована. Свест полако продире, али сад је то и убрзано. И отуда страх од ПУПС-а…

Б. Баковић

објављено на интернет порталу дневног листа „Политика

Коментари су дозвољени 30 дана по објављивању чланка. Ако желите да нам се обратите, пишите нам.

Подели на Фејсбуку

Facebook Share

Tweet

Google Buzz