Милан Кркобабић: Без предрасуда о партнерима

„Наша коалиција прављена је за изборе 2008. године. Ми сада идемо на изборе 2012. године. Околности су се промениле, а коалиције увек одражавају постојеће околности“

Поред још неких партија, и о њих се отимају оне веће како би им припомогли након следећих избора при формирању владајуће коалиције, а они се за сваки случај спремају и да самостално изађу на те изборе. Кажу да су у добрим односима са свим странкама, али да је време неких коалиција, па и њихове са СПС-ом и ЈС-ом, исцурело, односно да је та коалиција прављена за неко друго време и у другим околностима. Хоће ли бити нових коалиција за „Актер“ говори потпредседник Партије уједињених пензионера Србије Милан Кркобабић.

Ових дана многи најављују велико спремање Србије, па и ви. Да ли се о Србији брине само пред изборе?

Избори су увек нова, односно подгрејана стара прича, која се изнова прихвата са „одушевљењем“ и у коју се укључе сви они који су претходне три-четири године били негде у запећку. Тада се углавном води битка око монопола на неки термин. Настаје борба за такозвани терминолошки монопол, а шта је иза тога није битно. Тако се и сада отимају око неких термина који ће упечатљивије да нешто покажу, без обзира што сваки обичан грађанин види да нам није добро.

Шта би ваша странка у том спремању урадила?

Тешко је издвојити нешто појединачно. Први задатак је хармонизовати комплетно све системе на нивоу државе, па макар и на најнижем нивоу. Сада ти наши системи, од економског до политичког, нису у хармонији, а основ свега је економски систем.

Зашто нису у хармонији, да ли зато што су ти системи подељени по такозваним страначким феудима или је проблем у спровођењу закона?

То што ви кажете тиче се политичког система, али ја говорим шире. Пођимо од економског система. Налазимо се у периоду транзиције који предуго траје, при чему је промена власништва и његово дефинисање сувише споро. Требало је да идемо у приватизацију брзо и одједном, а ми смо то развукли на готово 20 година, и у том периоду успели смо да се само обезвреди реална економска супстанца, да се уништи и обезвреди способност привредних субјеката. Испоставило се да онима којима је био циљ да стекну нека предузећа није био циљ и њихова зарађивачка способност, већ њихова имовина. Тако је приватизација спроведена по моделу нама имовина предузећа, држави дугови, а радницима пут под ноге. Та сфера посла није завршена и ми морамо то да завршимо што пре.

Да ли вам се чини да сте успели да се наметнете као странка која ће моћи да утиче на политички живот, па и на формирање будуће владајуће коалиције, како нека истраживања показују?

Наша странка стартовала је као партија која је у првом реду бринула о најстаријима. Будући да је то живи организам који се развија и трансформише, током пет година странка је доживела и трансформацију. Данас смо социјално утемељена партија, и како каже професор Славиша Орловић „једина социјално утемељена странка, која ипак није синдикат, него странка“. Као такви ми смо проширили поље деловања на све угрожене категорије, а то што радимо нарочито је видљиво у Београду.

Већ дуго ваша странка најављује закон о социјалном предузетништву. О чему се ту ради?

Тај закон треба да обухвати особе са инвалидитетом, расељена и избегла лица, а нарочито маргинализоване друштвене групе одређеног животног доба које су највећи губитници транзиције, јер су остали без основних прихода за живот. Реч је о људима који су остали без посла или су проглашени технолошким вишковима, који су млади за пензију, а стари за пријем у нови радни однос. Што је најгоре за друштво и привреду, то су и најстручнији људи, инжењери, новинари, економисти, са великим искуством од 25 или 30 година стажа. То су високообразовани и висококвалитетни људи, а сада су само високонесрећни људи којима је уништено достојанство.

Како мислите да им вратите достојанство?

Прва и основна мисао наше партије и људи са којима разговарам јесте како покренути привредне активности и упоредо са тим зауставити теорију смањења трошкова кроз отпуштање радника. Смањити трошкове и отпустити људе може свако, то није никакав проблем и ту смо се показали као велики мајстори. Поента је у томе како покренути привредну активност. Један од начина за упошљавање људи, за отварање такозваног трећег сектора, поред јавног и реалног управо је сектор социјалног предузетништва. Ништа ново нисмо смислили. То постоји у Западној Европи и у том трећем сектору пословања остварује се готово 10 одсто друштвеног производа. Словенија на тај начин запошљава око 7 одсто радно активног становништва.

Тај закон изгледа неће бити усвојен пре избора?

Ми смо урадили нацрт закона и послали га свим политичким партијама, стручним људима, невладином сектору, циљним групама којима је намењен и тражимо пун консензус. Не желимо да га провучемо са 126 гласова посланика и да кажемо ми смо га провукли, као што неки раде. Тражимо од свих да учествују у његовом креирању, допуни. Нека не остане ниједно једино слово од онога што смо ми предложили, али дајте да се први пут сложимо око тога, да уопште не размишљамо о томе да ли ће бити 126 гласова. Не треба нам више ниједан закон са 126 гласова, јер сваки закон који усвојимо са 126 гласова је проблематичан и неће да заживи.

По медијима се провлачи прича да сте о том закону разговарали са Александром Вучићем из СНС-а. Да ли сте разговарали само о томе?

Овај закон је био наш повод за разговор са политичким странкама. Желимо подршку свих уз апсолутно подизање свести да нам је тај закон потребан. Он не треба да се доводи у везу са прављењем било какве коалиције. Ово је наш почетак разговора да се сложимо бар око нечег, да успоставимо хармонију на најнижем нивоу око неких ствари, и то је основ да бисмо могли да идемо даље.

Има ли истине у томе што се прича да је ваша коалиција дотрајала, да јој је прошао рок употребе и да се окрећете некој другој политичкој опцији?

Наша коалиција прављена је за изборе 2008. године. Ми сада идемо на изборе 2012. године. Околности су се промениле, а коалиције увек одражавају постојеће околности. Сложићете се са мном да Србија 2008. и 2012. године није иста. На политичкој сцени имамо неке нове политичке партије које нисмо имали 2008. године, а истовремено постојеће политичке партије нису оно што су биле пред претходне изборе.

У ком смислу нису исте, на кога мислите?

На било коју од странака. Кад их погледате појединачно и њихове челне људе, као и политику коју прокламују, али и њихове међусобне односе, онда не можете да кажете да су те партије исте као што су биле 2008. године. Дакле, имамо промењен број учесника, имамо промене у тим партијама, али и промену привредних и политичких активности у земљи и окружењу. Пред прошле изборе нисмо имали питање Европа да или не, нисмо имали ово са Косовом. То је већ довољна промена да из тога извучете закључак да ове коалиције не одражавају стање какво је било 2008. године.

Осим напредњака као нове велике странке, ко још прави промену политичке слике Србије?

Све и сви. И нови актери и промена односа међу политичким актерима и то, наравно, намеће и нове разлоге за формирање нових коалиција. У претходном изборном циклусу нисмо имали УРС, нити тај концепт, нисмо имали СДПС Расима Љајића, већ мањинску партију која је заступала интересе грађана Санџака. Уз све то 2008. године нисмо имали светску економску кризу, нити очекивани нови талас кризе. Зато наш однос према свему мора бити другачији.

Да ли сте донели одлуку за кога ћете се определити у том промењеном амбијенту?

Нисмо још донели одлуку. Наш циљ је да реализујемо концепт који смо зацртали, а то је борба за заштиту угрожених категорија. Мене радује што грађани Србије препознају наше циљеве. Недавно нам се у Младеновцу прикључило 75 нових чланова, омладинаца. Сматрају нас пријемчивим и чистим политичарима, као и да код нас има простора у коме могу да се искажу. Много људи се код нас последњих дана учлањује и много људи ме среће и каже да смо им вратили наду.

Да ли то што се нисте определили за неку коалицију значи да се спремате да самостално изађете на изборе?

Спремамо се да идемо сами на изборе, а да нам то не буде никакав проблем. Спремамо потенцијале за то, за разлику од стављања на нечију листу, што је најлакше. То је линија мањег отпора. Желимо да промовишемо своју идеју, да се изборимо и да изађемо самостално. Ипак, у моменту када се распишу избори размотрићемо још једном политичку сцену и одлучити да ли ћемо и са ким ићи на изборе. Овог тренутка немамо предрасуде ни према једној политичкој партији.

Ивица Дачић рече у једном тренутку да сте отишли у „Хајат“ да пијете чај са Вучићем, да би вас он видео како се сликате са њим. Да ли ипак нешто шкрипи у вашој коалицији?

Та коалиција формирана је 2008. године, али су у старту формирана два посланичка клуба. Један је СПС–ЈС и други је ПУПС. То је у старту говорило да ћемо наступати у две колоне, али то не значи да је било неког разочарања.

Колико је реално да останете у старој коалицији, а колико је изгледније да се окренете новој?

Враћам се на почетак, Србија из 2008. и 2012. године нису иста. Околности су битно промењене. Сада са ДС-ом више немате Г17, већ Уједињене регионе, који иду као групација, на пример.

Колико су вама Уједињени региони прихватљиви?

Нисам баш нешто размишљао о њима, али концепт социјалне правде и социјалне државе и концепт вођења економије и финансија у транзиционом периоду, о коме смо говорили на почетку, рекао бих да немају никакву додирну тачку. Управо су проблеми социјалне правде произникли из те такве транзиције. Концепт који има УРС није концепт који подржава идеју социјалне правде и борбе за социјалну државу. Он је пред очима јавности пуних десет година и сви знамо шта је донео.

У којој мери вам је прихватљив концепт политике СДПС-а, актуелног министра рада и социјалне политике, кога многи прижељкују за коалиционог партнера?

СДПС је нова партија, тако да је тешко у овом моменту говорити о њеном политичком концепту, који у пракси још није заживео. Суштински међу нама нема великих разлика.

Шта ће обележити ове изборе, односно шта ће партије нудити као мамац за гласање?

Лепо ће платити маркетиншке агенције које ће направити добар узорак, и рећи шта грађани воле. Можда ће то да буде борба против наркоманије у школским двориштима, наћи ће се сасвим паметне теме. Наравно, основна ће бити стандард. Плате и пензије су мале и људи су заинтересовани за њихово повећање. Ми ту имамо посебну причу, јер се јављамо као неко ко се борио да те пензије опстану и у томе имамо резултат, нашу формулу три П – пензија прати плату. Заобишли смо све велике приче и рекли једноставну истину – сви корисници буџета морају да деле исту судбину, односно ако расте плата чиновнику у министарству, расте и пензионерима.

Шта каже ММФ?

То је прихваћено и то уопште није проблем. ММФ не гледа појединачно ствари, већ макроекономску стабилност, укупне трошкове у оним оквирима који су зацртани, а како ћете радити унутра то је ваша ствар. Наш основни принцип је да пензије прате плате. То су четири године наше борбе, уз напомену да су и пензије и плате више него недовољне. Наш корак даље је закон о социјалном предузетништву, односно поспешивање привреде и хармонизација свих система ради отварања нових радних места и запошљавања.

На ту тему ће сви говорити?

Законом о социјалном предузетништву желимо да подигнемо ниво привредних активности, за њим ће уследити нови економски закон, а све то треба да омогући запошљавање. Ми једноставно не можемо да се миримо са чињеницом да смо земља која има 4.300.000 радно неактивног становништва. Недопустиво је да у једној земљи ујутру 1.600.000 пензионера укључи ТВ, њима се прикључи армија од преко милион незапослених, затим и армија сеоских домаћинстава од преко милион људи. Преко четири милиона људи тога дана седи и не ради ништа. То је недопустиво.

Имате нечим да се похвалите када је у питању град Београд и социјална активност?

Три и по године бавимо се социјалом. Успели смо да иницирамо да пензионери који имају пензију мању од 16.000 добију четири пута по 4.000 динара.

Колико је то ваша заслуга, а колико градоначелника Драгана Ђиласа?

Наша заслуга је у целости, не само кад је реч о помоћи најстаријим пензионерима, бесплатном превозу, обнови клубова, бризи за децу са сметњама у развоју, изградњи куће за ту децу у Шекспировој улици.

То је ваша заслуга, ПУПС-а и Милана Кркобабића?

Апсолутно. Имамо и подсетник о свему томе. Обезбедили смо и да жене које излазе из сигурне куће добијају годину дана по 11.000 динара, а оне са децом још по 5.000 за свако дете. Наша идеја је и да од идуће године помоћ најугроженијим пензионерима стиже сваког месеца. Свака три месеца сада шаљем писмо сваком кориснику помоћи од 4.000 динара на 65.000 адреса.

То јесте помоћ пензионерима, али су они и даље угрожени?

То је био један од наших услова за улазак у ову градску власт. Такође је наша иницијатива да сви пензионери старији од 65 година могу да се возе бесплатно по Београду. То је сада проширено и на домаћице које нису пензионери. Обнављамо клубове и центре за пензионере, формиран је први центар за дементне особе. Наша је иницијатива и да сви Београђани старији од 65 година добију бесплатно чланство у библиотекама у Београду и да добију бесплатни курс за рачунаре. Хиљаду људи је ту могућност искористило, а прва госпођа којој сам уручио диплому о завршеном курсу за рачунаре има 85 година. Организовали смо и бесплатну фитнес рекреацију.

Чини се ипак да је ова градска власт учинила много за децу ометену у развоју. Да ли и ту има вашег удела?

Ако је неко нешто урадио у овом граду за децу са сметњама у развоју, то смо ми. Обнављамо и градимо центре за њих. Хоћемо да градимо још један објекат за ту децу, када њихових родитеља не буде било. Наша је иницијатива и да избегла и расељена лица имају бесплатну вожњу по граду, да им се прикључи струја. До сада смо раселили четири колективна центра, имамо још три и завршићемо и то.

Мора се признати да су то добре ствари за Београђане. Јесте ли нешто слично као странка урадили и за сличне категорије становника у унутрашњости?

На нивоу Србије урађено је оно што се тиче пензија. Што се тиче осталих давања у градовима у којима партиципирамо у власти, урадили смо неке ствари. Када имамо разлике у мишљењу очекујемо да наши коалициони партнери подрже такве програме и у другим општинама и градовима где учествујемо у власти. Неке ствари смо реализовали у Нишу, Новом Саду и у другим градовима где учествујемо у власти, или где смо у позицији да битније утичемо. Идеја је да све ово што се ради у Београду може да се ради и у унутрашњости Србије.

Ако је рачуница истраживања тачна, ваша коалиција може да освоји 11 одсто гласова, а пошто сви очекују да ћете се прикључити некој другој коалицији, питање је зашто бисте ви рушили добитну комбинацију?

Ми нисмо ни рекли да ћемо рушити ову коалицију. Ви и ја причамо искрено, или ви мислите да је искреност неспојива са политиком?

Мање-више да.

Ту сте у праву, али мора неко да буде и атипичан. Мене схватите као политичку наивчину или као аполитичног човека. Никада пре нисам се бавио политиком и никада нисам био члан ниједне партије.

Шта сте као политичка наивчина научили из овог кратког политичког живота?

Много тога сам научио и схватио да је најбоље остати оно што сте били. То је и најмања цена, верујте. Мало ће да вас оплету и са једне и са друге стране, али најбитније је да останете оно што јесте и да се не поведете, да схватите да сте ту привремено, да то није ништа ваше, да сте данас ушли и да сутра можете да изађете, и онда немате никакав проблем. Предавање у смислу поистовећивања и упадање у замке власти су кобне. Мој савет некима који улазе сада у политику јесте да не треба да се упуштају у комбинације, јер због сувишног комбиновања смо ту где јесмо.

Помињете комбинације, а оне имају и оно ружно значење кад је власт у питању, пошто „комбинације“ обезбеђују што дужи останак на власти и што бољи живот?

То је један од основних проблема, претерана комбинаторика. Некад имам обичај да кажем да су се дечаци заиграли, време је да се стане. То је претерано. Смета ми још једна ствар која је честа, а то је теорија тренутка. Важан је овај тренутак, сутра то већ није битно, имаће неку другу теорију, јер сутра је следећи тренутак. Смета ми и када кажу да нешто нема алтернативу. То је нешто што не могу да схватим и што је погубно за српски народ. Свако ко каже да нема алтернативу заправо нема решење, не зна да га пронађе. Решење увек постоји, али ти не умеш да га пронађеш и онда избациш флоскулу да ово нема алтернативу.

Љиљана Миленковић

Коментари су дозвољени 30 дана по објављивању чланка. Ако желите да нам се обратите, пишите нам.

Подели на Фејсбуку

Facebook Share

Tweet

Google Buzz