Нашу сарадњу са другим партијама неће одредити никакве личне симпатије и субјективни фактори, већ наш програм.
Она политичка партија с којом постигнемо сагласност око принципа из програма ПУПС имаће предност у даљој сарадњи – каже за Данас др Јован Кркобабић, председник Партије уједињених пензионера Србије и потпредседник Владе Србије.
Шта је заправо ваш услов за останак у коалицији са СПС и да ли је тај услов исти и за напредњаке, ДС, Љајића?
– Он се, између осталог, базира на три битна става – убрзати процес социјалног и економског збрињавања људи кроз програм социјалног предузетништва и друге облике, како бисмо обезбедили сигурност за све социјално угрожене категорије. Друго, пензије морају да се исплаћују редовно и да се редовно повећавају у истом проценту с платама у државном сектору и, треће, социјална политика која је до краја осветлила наш програм у Београду мора бити пренета на целу земљу.
На Главном одбору ПУПС договорено је да ће преговори са СПС почети до краја јануара. Зашто се касни?
– ПУПС одржава скоро свакодневно контакте с већином политичких партија. У тим разговорима помињу се и могуће коалиције. Међутим, званичних преговора још увек није било ни са једном партијом. Очекујем да ћемо преговоре окончати до краја фебруара.
Мирјана Ј. Миленковић
преузето са интернет портала дневног листа „Данас“
Када ће ПУПС донети коначну одлуку хоће ли на изборе самостално или у коалицији?
– Коначну одлуку донећемо најкасније до расписивања избора, односно након обављених преговора.
Шта то има ПУПС што друге странке привлачи? Једном је неко из ПУПС рекао да вас Вучић хоће јер сте „чисти и поштени“?
– ПУПС као одговорна политичка партија бави се суштинским питањима нашег друштва и државе, при чему даје акцент на решавање питања социјално угрожених категорија грађана као што су пензионери, инвалиди, незапослени, избеглице и други. То су најрањивије категорије грађана којима су претходне владе поклањале врло малу или никакву пажњу. ПУПС је на том послу афирмисан као незаменљива политичка партија, јер све идеје и практична решења, која су у току овог мандата афирмисана и урађена, искључиви су допринос ПУПС. Импонује нам што сада и друге партије желе да део тог резултата означе као њихов допринос. Добро би било да је заиста тако. С друге стране, ПУПС је као партија изван непримерених догађаја и афера што народ добро препознаје, а другим партијама такав коалициони партнер мора бити прихватљив.
Судећи по изјавама Бајатовића, Дејановићеве и Ружића, за СПС је и ЛДП прихватљив постизборни партнер. А за вас?
– Ако тако нешто постоји између ЛДП и СПС, то значи да је једна од те две странке напустила своја програмска начела. Уколико дође до договора између ПУПС и СПС, ја и Дачић мораћемо на ту тему да обавимо озбиљне разговоре, имајући у виду и изјаву председника ЛДП на главном одбору те партије о Ивици Дачићу. Управо због таквог става председника ЛДП нису ми јасне изјаве функционера СПС о могућој сарадњи те две партије.
Да ли је тачно, како тврди председница парламента, да је владајућа коалиција постигла договор о датуму избора?
– Владајућа коалиција постигла је договор око оквирног времена када ће се одржати избори, негде почетком маја. Датум избора, колико је мени познато, још није одређен. Можда Славица Ђукић Дејановић зна оно што ја не знам, али онда то није коалициони договор.
УРС предлаже Динкића за премијера, СПС Дачића, СНС Николића… Да ли ви имате свог кандидата?
– Остајем при ставу да ће се о персоналним, кадровским питањима разговарати тек након избора. Чиниће то оне партије које буду формирале владу. Сада истицање кандидата за премијера представља само изражавање жеља појединих партија.
Борис Тадић тврди да ће једини циљ у наредном периоду бити очување постојећих радних места. Из чега ће се пунити пензиони фондови и постоји ли опасност да не буде пензија?
– Средства за потребе пензија утврђена су буџетом Србије за 2012. на бази постојећег стања средстава и запослености. То значи да очувањем садашње позиције нема никаве бојазни да би исплата пензија дошла у питање.
Небојша Лековић, председник СДС, предлаже да држава пензионом фонду уступи Телеком на коришћење и управљање. Да ли би тај потез решио питање пензија?
– Буџет Фонда ПИО у овој години износи преко 5,5 милијарди евра. Предлог да се неко предузеће да на управљање Фонду ПИО – па макар то био и Телеком – у циљу финансијске стабилизације и растерећења државе, потпуно је бесмислен.
