У ПИО се уплаћује 70 милијарди за социјална давања

Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић изјавио је данас да би трансфери из будзета према Фонду за пензијско-инвалидско осигурање (ПИО) били годишње готово 70 милијарди динара мањи, уколико би разна социјална давања и и средства намењена Републичком фонду здравственог осигурања, били измештени из Фонда ПИО.

„У будућности треба размишљати о томе јер се догађа да пензије као категорија ‘трпе’ критику – како узашно много оптерећују државу, а поменути издаци нису паре које иду за пензије“, рекао је потпредседник Кркобабић у изјави Тањугу.

Кркобабић је нагласио да треба направити разлику између пензија, које су економска категорија и представљају средства која се исплаћују на основу уплаћеног доприноса, и социјалних категорија и давања из Фонда ПИО која иду по том основу.

„Туђа нега и помоћ за оболела, изнемогла и остарела лица је чиста социјална категорија, која мора да се редовно и без заостатка исплаћује, али не из Фонда ПИО већ треба да буде измештена у сектор социјалне заштите и помоћи, као и категорија корисника телесног оштећења. Тих корисника има доста и средства нису занемарујућа. Око 75.000 лица су корисници туђе неге и помоћи и око 86.000 корисници телесног оштећења“, прецизирао је Кркобабић.

Кркобабић је објаснио да овај предлог не треба окарактерисати као његов захтев, већ да само жели да предочи о чему се тачно говори када се полемише колико Фонд ПИО оптерећује државни буџет.

Потпредседник Владе се осврнуо и на дебату која се у домаћој јавности „отворила“ о добитницима националне пензије и критеријумима на основу којих су их добили, и констатовао да грађанство с правом поставља то питање.

Уз напомену да проблем не треба поједностављивати, Кркобабић је оценио да је Уредба о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос култури која то регулише, „брзоплето донета“, али да он не доводи ни једног тренутка у питање посебну националну пензију као признање друштва, односно државе за изузетан допринос појединца у области културе, уметности, науке, рада и других делатности.

„Заиста сматрам да није било дубљег промишљања који је то посебан друштвени допринос, да заслужује и националну пензију. Кад неког одликујете највишим државним одликовањем или одајете признање, тај треба да је то заслужио и да јавност то признаје“, рекао је Кркобабић.

Према Кркобабићу, таквих доприноса која су од националног и међународног значаја има у сваком занимању, међутим то је ипак изузетно мали број људи.

„Да узмемо као пример сликаре. Имамо велики број сликара, али само је неколицина у овој земљи врхунских, који су добили светска, европска и наша признања и оставили видљив траг из своје области у свету. Значи, такав појединац заслужује посебну националну пензију као признање „, објаснио је Кркобабић.

Потпредседник Владе је оценио да уколико се питање доделе националних пензија „сведе на то да је то додатак на пензију, ради обезбеђивања социјалне сигурности, онда је то промашена ствар“.

„Ту онда циљ није постигнут, јер ми имамо стотину хиљада оних који примају пензије испод границе издржљивости, и уколико је питање социјале, онда би се и те категорије грађана нашле тамо“, казао је Кркобабић.

Кркобабић је на питање о предлогу да се судијима Уставног суда пензија обрачунава по последњој плати, казао како сматра да тај предлог „мора бити неприхватљив“ и са становишта Уставног суда, као озбиљне институције и са становишта система који подразумева одређену солидарност…

„Тај захтев је смешан“, пре свега зато што је реч о стручним и одговорним људима из највише правне установе у земљи, који себи такву несмотреност не би смели да дозволе,“ прокоментарисао је потпредседник Владе.

Уз подсећање да је из правосуђа стигао још један захтев, да јавни тужиоци имају бенефицирани радни стаж, Кркобабић је рекао да треба утврдити да ли постоје елементи који потврђују такав захтев – опасност, претње по безбедност, други ризици и слично.

Кркобабић је поводом доласка делегације Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србију, 2. фебруара, казао да треба да буде одржан састанак са представницима Владе, на коме ће бити разјашњено да ли је држава Србија испоштовала договор у вези са нивом буџетског дефицита и јавног дуга.

„Надам се да ће влада Србије рашчиштити нејасноће које су настале између података које истиче ММФ и оне којима ми располажемо и да ћемо показати да није дошло до пробијања те да нема ризика у том правцу. Очекујем да ће ММФ продужити аранжман као један степен сигурности наше државе“, рекао је Кркобабић.

„Мислим да нема таквих поремећаја који би довели ММФ у ситуацију да одустане од овог аранжмана“, закључио је Кркобабић.

преузето са интернет портала „Блиц онлајн

Коментари су дозвољени 30 дана по објављивању чланка. Ако желите да нам се обратите, пишите нам.

Подели на Фејсбуку

Facebook Share

Tweet

Google Buzz