Милан Кркобабић, заменик градоначелника, састао се јуче у Старом двору са представницима предузећа из Београда и Србије која запошљавају особе са инвалидитетом. Тренутно постоје 43 таква предузећа и упошљавају близу 2.500 особа са инвалидитетом. Све те фирме чекају да усвоје Закон о социјалном предузетништву којим ће бити дефинисана њихова правила и обавезе.

Како је закључено, ова предузећа треба да имају право на одеђене повластице, на пример, приликом јавних набавки у државним установама.

Бесмислено је да државна администрација купује увозне регистраторе, спајалице или селотејп, а не оне које су у домаћим фирмама направиле особе са инвалидитетом, закључио је Кркобабић. Намера власти је, каже, да сачувају предузећа која запошљавају раднике са инвалидитетом, као и да помогну формирање нових.

У Србији има 25.000 незапослених особа са инвалидитетом, од тог броја, сваки пети живи у Београду. Њихово радно ангажовање је и начин да се трајно растерете буџети државе и локалних самоуправа – објаснио је заменик градоначелника, додавши да се у Европској унији десет одсто друштвеног бруто производа оствари у социјалном предузетништву.

Састанку су присуствовали и представници „Лола предузетништво“, која ће уз финансијску помоћ града у наредна три месеца проширити производне капацитете и отворити 20 нових радних места за особе са инвалидитетом. Како би у старту били конкуретнији на тржишту према речима директора Жарка Миливојевића, од новог закона очекују да им омогући смањење ПДВ-а на осам осто и мања оптерећења на личне дохотке. Бранко Вељовић, директор „Заставе ИНПРО“ из Крагујевца, истакао је да решења које београдске власти нуде у области социјалног старања треба да послуже као пример за остале локалне самоуправе у Србији. Неопходно је, како каже, што пре законом јасно дефинисати које категорије особа са инвалидитетом могу да буду радно ангажовани и на којим пословима.

• krkobabic
• socijalno preduzetnistvo