Након кратке и тешке болести, у 88. години живота данас нас је напустио академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности и копредседник Националног тима за препород села Србије. Академик Шкорић је, заједно са министром за бригу о селу Миланом Кркобабићем, покретач препорода села Србије. Неуморно је радио на очувању и развоју руралних подручја, верујући да је село темељ идентитета и будућности Србије.
Његова вишегодишња упозорења да нам села пропадају и нестају, први је приметио и уважио министар Милан Кркобабић. И тако је 2017. године дошло до сарадње Академијског одбора за село са Кабинетом за регионални развој и координацију јавних предузећа, а затим и са Министарством за бригу о селу. Та сарадња се сматра успешним обрасцем сарадње државе и науке.
Академик Драган Шкорић је заједно с министром Кркобабићем предводио Национални тим за препород села Србије, од његовог оснивања 2019. године. Тај тим је састављен од 78 угледних стручњака из области пољопривреде, економије, културе, здравства и уметности. У оквиру тог тима указивао је на неопходност примене знања како би се обезбедио одрживи развој села у Србији.
Активно је учествовао у покретању и реализацији свих програма Министарства за бригу о селу, међу којима се по резултатима посебно издвајају програм насељавања празних сеоских кућа и обнова земљорадничког задругарства.
Значајно је допринео стварању Националног програма за препород села Србије, стратешког документа који од 2020. године представља научни путоказ за практично деловање у области препорода села Србије.
Академик Драган Шкорић је рођен 1937. године у Кореници. Као професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, оставио је неизбрисив траг у образовању генерација агронома и истраживача. Његов научни опус обухвата више од 400 научних радова и пет монографија. Овај генетичар светске репутације створио је више од 150 хибрида сунцокрета, признатих и примењених широм света.
Одлазак академика Шкорића представља ненадокнадив губитак за српску аграрну науку, пољопривреду, друштва у целини, а посебно за Национални тим за препород села Србије. Његова дела, идеје и посвећеност остају трајно наслеђе будућим генерацијама.
