СРБИЈУ НЕ СМЕ ДА СНАЂЕ УСУД ПУСТЕ ЗЕМЉЕ

СРБИЈУ НЕ СМЕ ДА СНАЂЕ УСУД ПУСТЕ ЗЕМЉЕ
Фото: Бета

Интервју с Миланом Кркобабићем, министром у Влади Републике Србије и копредседником Националног тима за препород села Србије, Политика, 2. јануар 2020.

Јасна Петровић-Стојановић

Битка за село је битка да добијемо наклоност и поверење младих жена да остану и заснују породицу на селу, без тога све је празна прича. – Задруге оснивају домаћини Србије, а не ми – држава или академија

Од почетка пројекта „500 задруга у 500 села”, 2017. године додељено је укупно 1,7 милијарди динара бесповратних средстава за 152 задруге. У истом периоду основано је чак 613 задруга. Сличним темпом настављамо и у 2020. години за шта је опредељено нових 580 милиона динара за 50, 60 задруга, каже у разговору за „Политику” Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Мора вам се признати да сте успели да оживите задругарство у Србији. Недавно сте потписали 58 уговора за доделу бесповратних средстава задругама. Колико је укупно до сада потписаних уговора, колико је то укупно новца и шта су планови за 2020. годину?

То признање Кабинет за регионални развој који предводим дели са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности с академиком Драганом Шкорићем на челу. Борба за спас и препород села Србије нас је удружила и наша одлична сарадња је један од веома ретких примера симбиозе – успешног садејства академије и државе Србије. Најновијим потписивањем уговора за доделу подстицајних бесповратних средстава задругама, крајем новембра 2019. године, 58 задруга из свих крајева Србије и Војводине добило је бесповратних 667,2 милиона динара. Новац се додељује за набавку основних стада, вишегодишњих засада, опрему, механизацију, погоне за прераду… Од почетка пројекта „500 задруга у 500 села” (2017) доделили смо укупно 1,7 милијарди динара бесповратних средстава за 152 задруге, док је у истом периоду основано чак 613 задруга. Сличним темпом настављамо и у 2020. години, у којој је за исте намене опредељено нових 580 милиона динара за 50, 60 задруга.

Који су помаци видљиви у оживљавању села? Где сте највише успели да померите ствари?

Видљив је бољитак у свим селима у којима су обновљене задруге. А село не може без задруге. Задругарство је економски темељ за опстанак села Србије. Пракса је показала да успешна задруга омогућава сељанима и културно-уметнички, забавни и спортски живот. Историјски помак је направљен оживљавањем задругарства, а најтеже је било вратити поверење у удруживање. Настојаћемо да убудуће дамо шансу не само пољопривредним већ и занатским, туристичким, социјалним и другим задругама. Стратешки приоритет нам је хоризонтално и вертикално (гранско) повезивање задруга, специјализована производња, а не сваштарење.

Већ сте премашили број од 500 задруга у 500 села. Како функционишу задруге и где планирате још да их оснујете?

Број зацртан у априлу 2017. године је премашен за више од 20 процената, јер према најновијим подацима за ове две и по године у Србији је основано нових 613 задруга. То је снажан и необорив доказ да смо покренули зарђали точак задругарства, да смо начинили најтежи корак – враћање поверења у удруживање. Задруге добро функционишу, има их више које су, по програму и финансијским резултатима сличне европским. И допустите да исправимо једну заблуду – задруге ничу свуда где људи верују једни другима и где се економски повезују. Задруге оснивају домаћини Србије, а не ми – држава или академија. Ми смо само направили економски амбијент и подстакли њихово оснивање. Очекујем нове задруге свуда, поготову у брдско-планинским и пограничним крајевима, јер је њихов безбедносни и геостратешки значај огроман за нашу државу. Да не доживимо да нас снађе, како често кажем, „усуд пусте земље”!

Где су највећи проблеми? Често наглашавате да села морају да сачувају од заборава. Како?

Проблема је пуно. Чак и да их набројим, ваши читаоци би могли да додају још који. Често истичем да очување села није успутна носталгија већ императив овог времена – популациони, безбедносни и економски. А препород села, по природи ствари, биће дуготрајан процес и важан државни приоритет за више министара и више влада. Јер село пропада деценијама…

Шта предвиђа програм ревитализације села јужне Србије од 2020. до 2022. године – поправљање живота у руралним срединама?

Намера нам је да приближимо услове живота на селу онима у граду. И како рече председник Србије Александар Вучић, не смемо допустити да имамо грађане првог и другог реда. Програмом ревитализације неразвијеног југа Србије решаваћемо не само питања егзистенције већ и инфраструктуре, локалних и атарских путева, бунара, система расвете – много тога недостаје. Радићемо на подизању нивоа свих сегмената друштвеног стандарда: примарне здравствене заштите, посебних видова образовања, културе и спорта. Да свако (веће) село има лекара, апотеку, пошту, продавницу, дом културе и – интернет.

Препород села подразумева озбиљну социјалну и аграрну реформу?

Аграрна и социјална реформа ће бити у средишту садржаја програма Националног тима за препород села Србије, уз велику подршку председника републике и благослова његове светости патријарха српског Иринеја. Већ сам јавност упознао са неколико мојих предлога – од доделе државне земље и празних кућа са окућницама на бесплатно коришћење младима до смањења ПДВ-а у пограничним, неразвијеним и брдско-планинским рејонима и посебно подстицаје за жене које живе и рађају у селима.

Недавно сте се сусрели с представницима Савеза пензионера Србије и Војводине. Колико се представници ПУПС-а у скупштини боре за права пензионера и очекујете ли да ће нова швајцарска формула побољшати положај најстаријих?

Договор са Савезом пензионера Србије, а посебно истичем и Војводине, који окупља 640.000 чланова у 170 покрајинских и градских одбора широм Србије траје годинама, а сада је изнова освежен чврстом решеношћу тог савеза да да пуну подршку ПУПС-у да истраје у упорној тешкој борби за побољшање материјално-социјалног положаја 1,7 милиона пензионера. Тиме је постигнуто дугоочекивано јединство ПУПС-а са пензионерском организацијом Србије. Наравно та борба се води у институцијама система, где је једино ефикасна. Посланици ПУПС-а у Народној скупштини јасно су заступали и интересе Савеза пензионера Србије.

Швајцарска формула је први корак у настојању да сва питања о пензијама буду системски решавана, пре свега начин усклађивања пензија, како би се искључила било каква арбитрарност. У том смислу, она представља искорак и почетак побољшања материјално-економског положаја пензионера. За нас из ПУПС-а је изузетно значајно питање односа просечне плате и просечне пензије.

Шта су приоритети ПУПС-а када је реформа ПИО у питању и шта ћете урадити о питању пољопривредних пензија које су убедљиво најниже?

ПУПС, и посебно ја лично, више година указујемо на неопходну и неодложну реформу ПИО система. Предлажемо да се поред постојећег реформисаног ПИО фонда оснује и техничко-технолошки и информатички фонд солидарности у који би средства уплаћивале фирме са високим органским саставом капитала – са енормним зарадама, а малим бројем запослених. Средства тог фонда била би неопходна допуна постојећем ПИО фонду. Ако желимо да сачувамо село морамо пре свега да сачувамо сељане – пољопривреднике. Пољопривредне пензије јесу мале и управо такве су позив за нову много храбрију социјалну политику. Јер сваки човек има право на пристојан живот.

Министар Кркобабић и академик Шкорић
поручују повратницима из иностранства:

ИНВЕСТИРАЈТЕ У СВОЈУ ОТАЏБИНУ И СВОЈУ БУДУЋНОСТ!

Услед епидемије корона вируса многи наши сународници су привремено или трајно изгубили посао у европским и другим земљама широм света и вратили се у Србију. Извесна је криза светске економије и пад производње у многим развијеним земљама, а неизвесно је колико ће трајати пандемија и када ће и да ли ће прорадити многи производни капацитети? Многи наши сународници, донедавно запослени у страним земљама, суочени су са престанком потребе за њиховим радом и проблемом како да себи и својој породици обезбеде приходе за основну егзистенцију.

Тим поводом, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић посебну поруку упућују грађанима Србије који су привремено живели и радили у иностранству, а сада су у својој домовини:

– Драги пријатељи, позивамо вас да дужи боравак у домовини искористите и за планирање ваше и будућности своје деце на свом и огњишту својих предака. Србија пружа велике могућности не само у области пољопривреде и производњи хране, већ и у етно и бањском туризму.

У име Националног тима за препород села Србије, позивамо вас да, као вредни људи, домаћини и патриоте, покажете самоиницијативу, заснујете економски одржива пољопривредна газдинства, а затим да се удружите и будете успешни привредници.

Своју и будућност своје деце можете да остварите у властитој или задружној мини-млекари или сточарској производњи, у воћњаку, винограду, пластенику, пчеларству, производњи лековитих биља у етно или бањском туризму. Уз примену високих технологија и савете домаћих стручњака са пољопривредних факултета и више научних института, чији су рад и резултати цењени у целом свету, можете да производите здраву и укусну храну и брендирате своје производе. У вашем будућем послу помоћи ће вам врхунски стручњаци, чланови нашег тима: професор Зоран Кесеровић у области воћарства и виноградарства, професор Жарко Илин у области повртарства и пластеничке производње, професор Ратко Лазаревић у сточарству и многи други. Будите своји на своме! Развијајте предузетнички дух!

Посебно истичемо да је задружни систем економије, као светски потврђени модел обезбеђивања неопходне економске егзистенције који у свету окупља милијарду људи, показао огромну виталност и у Србији у време корона вируса. У време вашег боравка и рада у иностранству, у последње три године дошло је до ренесансе задружног система у Србији. Досадашњи резултати пројекта обнове задругарства у Србији „500 задруга у 500 села“ најбоља су потврда да смо на правом путу: интересовање за удруживање је толико нарасло да је за три године основано 700 нових задруга, што није забележено у историји Србије. Поштујући основне принципе задругарства самопомоћи и неутралности, задруге су у Србији показале висок степен економске стабилности: не прекидају рад, повећавају број коопераната, запошљавају чак и нове раднике и – извозе у земље Европске уније! Истовремено, задругари су испољили и завидну количину хуманости помажући старијим комшијима у обављању пролећне сетве и обезбеђивању основних животних намирница.

Очекујемо да и ви будете део новог привредног амбијента и препорођеног задружног система Србије на обострану корист: вас, ваше породице и ваше отаџбине! Можете да оснујете нову или да се прикључите некој од постојећих задруга.

Детаљнија упутства о оснивању задруга можете наћи на сајтовима задружних савеза Србије и Војводине и сајту Националног тима за препород села Србије.