Оживљавањем задруга, осим економског, афирмише се и вредносни друштвени контекст, тако што комплетна породица практично улази у чланство задруге, а умни, вредни и успешни домаћини стају на чело тима који ће остварити одрживу корист за породицу и њене чланове – став је Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), уз подсећање да су претеча модерном задругарству биле управо задруге породичног типа, у којима су две или више генерација заједно радиле и тако увећавале своје богатство, али и јачале заједништво у оквиру породице.

– То је био начин живота у коме су главне вредности биле трајност, квалитет и лепота живљења, па је, још 1908. године, српски магазин „Земљорадничка задруга“ писао да „земљорадничке задруге чувају народ од материјалне пропасти и крепе у њему веру да не може пропасти ко је честит, подузетан и вредан, јер га задруге помажу“.

Задруга је зато, и данас, потребна сваком селу: да ослободи пољопривреднике скупих зајмова и посредника, да их, по најповољнијој цени, снабде добрим садним материјалом, квалитетном стоком, бољом опремом, а управо ту намену имају бесповратна средства која држава даје за нове, постојеће и сложене задруге кроз пројекат „500 задруга у 500 села“, којим руководи тим министра за регионални развој Милана Кркобабића и Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности на челу са академиком Драганом Шкорићем.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ПУПС-а