Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања заинтересованих повратника за улагање у виноградарство и винарство, а после консултација са врхунским стручњаком у тој области доцентом Пољопривредног факултета у Новом Саду др Драгославом Иванишевићем, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да су улагања у виноградарство и винарство изузетно профитабилна. Виноградарство као радно интензивна делатност омогућава ангажовање већег броја људи и остваривање већих прихода по јединици површине у односу на већину пољопривредних култура које се гаје у нашој земљи. Србија има одличне агро-еколошке услове за развој виноградарства. Историја гајења винове лозе на нашим просторима датира још пре доба римског царства, а наша вина су пили римски императори, међу којима је велики значај у обнови тадашњег виноградарства имао римски император Маркус Аурелиус Проб, родом из тадашњег Сирмиума –данашње Сремске Митровице.

Према подацима Института за економику пољопривреде у Београду у периоду 2012-2018. година, површине под виноградима су повећане за 35 процената и 2018. су износиле око 34.000 хектара.

Према попису пољопривреде из 2012. години, у Србији се производњом грожђа бави 80.341 пољопривредно газдинство. У просеку такво газдинство има 0,28 хектара под виновом лозом. Просечна површина винограда коју обрађује једно газдинство у централној Србији износи 0,23 хектара док је у Војводини знатно већа – 0,85 ха.

Како наводи стручњак за виноградарство и вина др Драгослав Иванишевић, Србија годишње више увезе него извезе 10-20 милиона литара вина. Према подацима др Антона Пушкарића из Института за економику пољопривреде у Београду, Србија годишње произведе око 38 милиона литара вина. У периоду 2012-2016. година Србија је извозила годишње просечно 13,6 милиона литара у вредности 16,2 милиона долара, док је у истом периоду увозила двоструко више: 27,2 милиона литара у вредности од 32,6 милиона долара. Спољнотрговински биланс је нешто повољнији 2019. године: Србија је извезла 13,3 милиона литара у вредности 20.9 милиона долара, док је увоз те године достигао 20,7 милиона литара вина у вредности од 30,8 милиона долара.

Министар Кркобабић посебно наглашава да су и у виноградарству и производњи вина императив повећање обима производње, побољшање квалитета вина, што се постиже удруживањем:

„Чињеница да имамо повољне географске и друге услове за гајење винове лозе, а да смо прошле 2019. године за увоз вина дали више од 30 милиона долара, подстиче нас да повећамо производњу винских сората грожђа, смањимо увоз вина и подигнемо квалитет вина које ће имати вишу цену. За сваку похвалу је што се винари у Србији удружују у рејонска удружења за заштиту географског порекла вина и што је формиран Национални савез виноградара и винара попут оних у Јужном Тиролу. Само удруживањем у специјализоване виноградарске и винарске задруге, а касније и стварањем сложених производно-прерађивачких система, винари ће моћи успешно да се баве унапређивањем технологије производње вина, али и маркетингом, који је нужан предуслов за успех на светском тржишту. Повећање поседа газдинства које се бави виноградарством, који сада просечно износи 0,28 ха, такође је могуће пре свега удруживањем у задруге.“

Кркобабић истиче да је враћање старог сјаја виноградарским и винским задругама од ванредног значаја и за вински туризам, изузетно погодног и исплативог за сеоска домаћинства у многим крајевима Србије. Вински туризам је почео да се развија од пре неколико година, а данас је туристима у Србији у понуди девет винских путева којима се нуди да упознају око 300 винарија чији се број стално повећава.

Радује чињеница да извоз вина у Србији непрекидно расте. Код вина је веома важна цена по литру. Србија је повећала просечну цену са 0,97 евра по литру у 2008. години на 1,48 евра у 2018. години У последње време расте извоз квалитетних вина са контролисаним географским пореклом.

Код нас доминирају западноевропске сорте: совињон, шардоне, мерло, каберне совињон. Од старих сорти се на значајнијим површинама гаји прокупац, затим грашац (италијански ризлинг). Шанса Србије је у новоствореним сортама које постају „хит” у Европи као што су Пробус, Сила, Морава.

Специјалиста за виноградарство доцент Иванишевић поручује да виноградарска производња може бити исплатива на 2-5 ха. Улагања за подизање 1 ха винограда износе око 15.000 евра. Овоме треба додати и улагања у опрему за производњу вина. Процењује се да је на 10 ха винограда потребно уложити још око 150.000 евра. У виноградарству и винарству обрт капитала је нешто спорији, јер до  добијања пуног рода протекне 4 до 5 година. Затим за добијање квалитетног вина потребне су јо3-4 године. После тога следи позиционирање на тржишту, што није нимало једноставно. Али на крају су ефекти врло позитивни.

У оквиру винородне Србије се налазе три региона: централна Србија, Војводина и Косово и Метохија са 22 рејона и 77 виногорја и више виноградарских оаза. У оквиру региона централна Србија се налази 13 рејона: Поцерско-ваљевски, Неготинска Крајина, Књажевачки, Млавски, Топлички, Нишки, Нишавски, Лесковачки, Врањски, Чачанско – Краљевачки, Рејон Три Мораве, Београдски и Шумадијски рејон. У оквиру региона Војводина се налази 7 рејона: Сремски, Суботички, Рејон Телечка, Потиски, Банатски, Јужнобанатски и Бачки рејон. Регион Косово и Метохија има два рејона: Севернометохијски и Јужнометохијски.

Академик Шкорић истиче да и произвођачи у винарству морају мењати навике, морају се удруживати и унапређивати знање и технологије, неопходно је развијати домаћи научноистраживачки рад и поздравља најаву да ће држава у наредних десет година у унапређење винарства уложити 300 милиона евра.

Национални тим за препород села Србије ће се залагати за повећање подстицаја за нове засаде винограда, посебно за производњу вина са заштићеним географским пореклом, компензацију трошкове лабораторија, субвенције за опрему и машине. Повратницима из иностранства и другим заинтересованим предлаже да уложе лична средства у подизање винограда, заснују воћарско-виноградарско пољопривредно газдинство и да се удруже у специјализовану виноградарско-винарску задругу. Заинтересованим за улагање у виноградарство и винарство поручује да ће на њихов захтев организовати посете успешним специјализованим воћарско-виноградарским задругама међу којима су „Трифун и Дионис“ из Бешке и „Изба ваин“ из Веле Поља, Градска општина Црвени Крст, Ниш, које су од Кабинета за регионални развој добиле подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“. Акција доделе бесповратних средстава винаградарским задругама ће бити настављена и ове године.