Кркобабић повратницима: „Док вас мучи реална неизвеснот шта даље –вреди остати у Србији и размислити о предлозима Националног тима за препород села Србије!“
Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања заинтересованих за улагање у цвећарство, а после консултација са врхунским стручњаком у тој области доцентом др Аном Вујошевић, чланом Националног тима за препород села Србије и стручњацима Института за економику пољопривреде у Београду, које предводи др Јонел Субић, поручују повратницима и другим заинтересованим грађанима да улагање у цвећарство може да буде исплативо. Производња цвећа би могла да има значајно место у повећању привредне активности Србије, јер наша земља располаже погодним природним условима. У прилог томе говори чињеница да Србија, уз Француску, има најквалитетније руже на европском тржишту.
Гајење цвећа је високоинтезивна производња, која не захтева велике површине, али битан предуслов су знање и организација укупне производње и продаје. Захваљујући тражњи током целе године, производња цветног и декоративног садног материјала последњих година бележи изразити развој. Приметан је све већи интерес појединаца за производњу цвећа на мањим поседима у оквиру својих породичних домаћинстава. Обим годишње производње износи око 2.500 тона и не подмирује потребе домаћег тржишта.
Индустрија цвећа у свету је грана у којој трговинска размена износи око 200 милијарди долара, са стопом раста и до 10 процената. У 2019. годину Србија је извезла три милиона тона цвећа и украсног биља у вредности 4,15 милиона евра, а увезла за 11 милиона евра. Руже, каранфиле и гладиоле плаћене су пет милиона долара, семе и садни материјал 2,8, остало цвеће три милиона долара и украсно грање пола милиона долара. Највише цвећа увози се из земаља ЕУ: Холандије, Италије, Белгије, Мађарске, затим из Кеније, Турске, Еквадора и Колумбије. Истовремено, иностраним купцима продато је семе, садни материјал цвећа и резано цвеће. Највеће учешће у извозу за 2019. годину имала је група живо цвеће, а најзначајнији је био извоз ружа.
Министар Кркобабић посебно наглашава да су повећање производње цвећа, смањење увоза и удруживање императиви и у тој привредној грани:
„Чињеница да је Србија прошле године платила 7 милиона долара за увоз цвећа које могу да произведу удружени домаћини у Србији, уз примену домаће науке, велики је мотив да се боље организујемо, подигнемо производњу и уштедимо велики новац који дајемо за увоз цвећа. Произвођачи цвећа, као и сви други пољопривредници у Србији, ће постићи повољнији – жељени резултат само ако се удруже. Само тако ће бити уважени на прави начин – почев од коришћења разних погодности локалне самоуправе до подстицајних средстава републичке Владе. Удруживање даје истинске одговоре на све економске и друге изазове и зато препоручујемо и произвођачима цвећа да се удруже у специјализоване цвећарске задруге. Само удружени, уз улагања личних средстава, примене науке и помоћи државе можемо да се приближимо Холандији, светском гиганту у производњи и промету у цвећарству.“
Производња цвећа у Србији је сконцентрисана око већих градова и њом се бави око 2.125 газдинстава на укупној површини од 382,24 ха. Доминира производња расада сезонског цвећа, као и производња неких врста погодних за резани цвет: руже, хризантеме, љиљани, гладиоле, кале. Производња цвећа се организује и на отвореном пољу и у заштићеном простору. У 2016. години, површине отвореног простора на којима се узгајало цвеће износиле су 263 ха, а заштићеног простора 119 ха, што чини нешто више од 5 одсто укупних површина под заштићеним простором у Србији (2.083 ха). Производња цвећа обавља се у неколико већих области. Главни производни центри су: Београдски регион са 40,76 ха, Мачванска област – Шабац (19,44 ха), Моравичка област – Чачак (9,88 ха), Расинска област – Варварин (18,96 ха), Крушевац (12,45 ха) и Шумадијска област – Крагујевац (11,58 ха).
У заштићеном простору доминира производња расада сезонског цвећа. На отвореном пољу, најзаступљенија је производња ружа, гладиола, хризантема, кала и љиљана. Површине под овим културама из године у године варирају. Највеће површине заузимају руже, док су остале културе заступљене у много мањем проценту.
Највише садног материјала увозимо за: лале, нарцисе, зумбуле и орхидеје, а од резаног цвећа највише увозимо руже, орхидеје, хризантеме и љиљане. Највише извозимо резано цвеће, пре свега руже.
Стручњак за цвеће доцент Пољопривредног факултета у Београду др Ана Вујошевић истиче да у зависности за коју врсту цвећа се произвођач опредељује, враћање инвестиције би могло да се очекује за 3-5 година. У зависности од одабраних врста, разликују се и производни објекти, па су тиме и улагања различита! У објектима заштићеног простора, производња цвећа обавља се у малим серијама, јер се ради о објектима малих површина (најчешће од 200-400 и ретко до 1000м2). Цена пластеника зависно од типа креће се од 10 до 20 евра/м2, затим 30-40 евра, па све до 70 евра/м2 уз обезбеђено грејање! Цена репроматеријала зависно од изабраних врста износе минимално 2000 евра (у производњи сезонског расада), док би неке саксијске културе, које се убрајају у сезонски расад, биле и скупље!
Према прорачуну Института за економику пољопривреде у Београду, на челу с др Јонелом Субићем, чланом Националног тима за препород села Србије, модеран холандски стакленик на једном хектару може да се изгради улагањем 1,3 милиона евра. На основу аналитичке калкулације на бази варијабилних трошкова у производњи руже у модерном стакленику на хектару се може очекивати 1,8 милиона цветова и приход од 576.000 евра, док су трошкови 375.000 евра и још 175.000 евра прве године за супстрат и садњу. Може се очекивати бруто зарада од 201.000 евра. У гајењу гербера са очекиваних 1,3 милиона цветова на хектару, очекивани приход износи 559.000 евра, док су трошкови (не рачунајући садни материјал) 375.000 евра. Очекивана бруто зарада износи 184.000 евра годишње. У производњи кале са очекиваних 1,1 милиона цветова на хектару, очекивани приход је 286.000 евра, а укупни трошкови износе 239.400 евра (уз 55.000 евра за садни материјал прве године).
Програми едукације произвођача представљају веома важан сегмент унапређења производње цвећа у Србији. Академик Драган Шкорић предлаже већу заштиту домаћих произвођача цвећа и оснивање Научног института за производњу цвећа, који би био снажан подстицај повезивања науке и праксе, повећању производње и смањивању увоза. Млади стручњаци за цвеће у оквиру тог института били би упућивани на специјализацију у Холандију и друге земље, како би се повећали научноистраживачки потенцијали Србије и подигао квалитет у области цвећарства. Доцент др Вујошевић истиче да је корисно организовати берзу за промет цвећа, чиме би се обезбедила сталност понуде, промета и тражње.
Национални тим за препород села Србије позива повратнике и друге заинтересоване грађане да улажу у цвећарство, оснују пољопривредно газдинство, а затим се удруже у специјализоване цвећарске задруге и конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“. За заинтересоване национални тим ће организовати стручне посете успешним газдинствима које гаје цвеће.
