Поштовани пријатељи, учесници Tреће редовне, изборне скупштине ПУПС. Данас сте овде у овој сали из свих делова Србије. Oпштински одбори, на предлог месних одбора, делегирали су вас и дали вам легитимитет да данас можете да одлучуjeтe. То је оно што ПУПС чини ПУПС-ом. Oснов сваког демократског деловања, произилази и долази непосредно из општинских одбора. Тако је било и тако ће бити, и на том путу нас нико неће омести.

Желим да се захвалим нашим коалиционим партнерима, на примереним речима, представницима братских, или како рече господин Дачић, сестринских партија из региона, да учимо нешто од њих, а и они од нас самих. Данас, овде у овој сали, ми дефинишемо наставак пута који је отпочео пре равно девет година. Идуће године ми заокружујемо један циклус од десет година. У почетку смо били мала непрепознатљива Партија, која је дочекана са подсмехом, омаловажавањем, Партија која није имала ни један једини ресурс који је данас битан за друге велике партије. Није имала финансијере, није имала медијску подршку, није имала подршку страног фактора, а ни оних много битних, домаћег фактора. Шта смо имали? Имали смо себе и своју јасну и чврсту идеју! Та идеја је како сачувати и поспешити социјално-економски положај пензионера. Наравно бити пензионер у Србији, исто је што и бити пензионер у Словенији, у Хрватској, иста прича, исте муке, исти проблеми, и то више није питање једне владе, једног министарства, то је, ја се усуђујем да кажем, много више од политичког питања, то је егзистенцијално питање, то је судбинско питање за ову популацију.

И зато је настао ПУПС. Ко би говорио о пензионерима, о њиховој муци, да није било ПУПС? Нико! И данас наша основна мисија је управо то, да где год се појавимо и када се појавимо, сви знају да ће увек бити речи о позицији тих људи, о њиховој егзистенцији. Шта ми данас можемо да кажемо?

Тај пут од девет година, тај почетак крунисан је уласком у парламент, не онако успут, него уласком на велика врата. Ова коалиција, Социјалистичка партија Србије, Јединствена Србија и ПУПС остварила је изузетан резултат. Тај резултат је вредан пажње, посебно када се стави у контекст последњих изборних дешавања. Вама је јасно поштовани пријатељи, да данас на политичкој сцени нема наших, под знацима навода, ”пријатеља” ни Млађана Динкића ни Чедомира Јовановића. Знамо како на њих реагујемо, али нема их. И то нешто говори, говори да није довољно бити присутан у неком виртуелном свету, није довољно давати изјаве, да није довољно бити миљеник ових или оних, потребно је живети реалан стварни живот и ми га живимо. Живели смо га у Београду, Нишу у Новом Саду, живели смо га у већини градова где смо успели да каналишемо локалне самоуправе и чули сте од Саше Антића шта смо и како смо урадили. И то је практично показивање шта ради и како ради ова Партија. Препознатљив социјално-економски програм нам даје за право да будемо и гласни. Тамо где смо преузели одговорност, то могу да потврде и наши пријатељи из Коалиције, нико не може да каже да нисмо ваљано одрадили посао. Одрадили смо га више него добро.

Драган Марковић је показао и показује како треба да изгледају локалне самоуправе у Србији. Када би све општине функционисале на начин како функционише његова, републичка Влада не би имала потребе да се бави локалним самоуправама, оне би се бавиле собом.

У сфери пословања јавних предузећа преузели смо одговорност и показали како једно јавно предузеће може да функционише. Показали смо како може да буде профитабилно. Показали смо да може да утростручи добит, показали смо да може да инвестира и показали смо да може да брине о својим запосленима. У Србији је све могуће, и ништа није могуће. И управо од тога, све оно што је могуће и оно што није могуће, зависи од наше спремности, од нас, од грађана Србије, колико смо способни да се суочимо са проблемима. Овде седе људи из оних генерација које су умеле да се суоче са проблемима. Ви данас, који сте у овој сали, подигли сте фабрике, знали сте да функционишете, подигли сте путеве, аеродроме, болнице, школе. Лепо је то, али ја бих апеловао на вас, дајте када дођете кући, испричајте вашим синовима, ћеркама, унуцима, како сте и шта сте радили, нека имају бар мало вашег ентузијазма и Србија неће бринути.

Није довољно да кажемо ми смо то створили, у моје време је било одлично. Не, дајте да им дамо подстрек. Оно што нам недостаје, то је оптимизам. Ја сам убеђен да ова земља може да иде напред. Убеђен сам да предузећа могу да крену ако у то верујемо. Не верујем у помоћ са стране. Нико никога није развио и нико ником није помогао.Уздајмо се у себе, то је једини начин да нам сутра буде боље.

Поменуо је господин Дачић једну битну ствар, речено је, наравно у тој виртуелној сфери, да је ова Коалиција можда кочничар. Чега кочничар, какав кочничар? Ми, који заступамо интересе пензионера социјално угрожених, па нама је кључни интерес да се отварају нова радна места. Само са новим радним местима ми можемо да пунимо пензиони фонд. Без тога не постоји никаква друга могућност. Ми смо и за стране инвеститоре, за домаће инвеститоре, за сваког ко жели да покрене било шта и било са чиме. Нећемо му одмагати, помоћи ћемо му, показаћемо да смо расположени да прихватимо те нове ствари.

Кочничари? Кочничари, они који имају децу и имају унуке. Ко може њих да воли више од вас? Наравно нико. И све што желите, желите да њима буде добро. Наравно, данас вас већина издржава по неколико чланова домаћинства. Данас су пензионери једини са сигурним примањима и ако мислите да вас много сада више воле, можда је то и због овог економског разлога. Шалим се, не, они вас воле и они ће вас увек волети и ви волите њих, и тако мора да буде, али на нама је да у будућем деловању кажемо јасно, да, спремни смо да се боримо за нешто што представља минималан ниво егзистенције Спремни смо да се боримо за нешто, то сам чуо од наших колега, што представља враћање достојанства.

Јесте потребна кора хлеба, али је још потребније достојанство, потребнија је правда. Хлеб, достојанство и правда чине основ функционисања! Ми то очекујемо, немамо неразумне захтеве, схватамо ми реалну економску ситуацију. И када смо подржали ову Владу Србије подржали смо је искрено, нисмо правили калкулације, нисмо тражили, ту је господин Дачић, министарска места, нисмо ништа тражили. Наш одговор на питање, шта тражите, увек је ништа, сем све, а све је ово што сам рекао. Егзистенција, достојанство и правда, то је наш захтев, то је захтев ових честитих и поштених људи. То је оно што већина пензионера Србије подржава и на чему инсистира.

Гласајући за ПУПС, гласајући за ову идеју пензионери Србије гласају за себе, гласају за сигурну и редовну пензију. Не да би били неко и нешто, они су већ били неко и нешто. Биографија сваког од вас је импозантна, и ви знате како она изгледа.

И зато смо рекли, да подржавамо, и рекли смо, радује нас храброст председника Владе да у овој економској ситуацији каже, да, покушаћемо да учинимо све што је у нашој моћи да оживимо привреду, да сиву економију утерамо у регуларне токове, да фискална дисциплина досегне завидни ниво, да исцрпимо све могућности које су пред нама, а да дотле не дирамо пензије. То је поштен принципијелни став, и такав став заслужује пуну подршку. Нема шпекулација, нема калкулација, поштен став и поштена подршка. Непосредно пре почетка ове седнице чуо сам се са председником Владе, он вам је, нама свима, пожелео срећан рад и ја му овим путем захваљујем на добрим жељама, у своје и у ваше име.

ПУПС данас, ПУПС већ сутра, значи, господо, чланови ове Скупштине, да ћемо сви добро да се погледамо у очи директно, и да кажемо шта нам није добро у организацији, шта морамо да мењамо и на који начин ћемо то да мењамо. Радићемо тако што ћемо увек указивати поверење провереним, честитим и часним члановима ПУПС. Има приличан број наших пријатеља и другова у позном животном добу и гле чуда, то не постоји ни у једној партији, нећете веровати поштовани пријатељи из Коалиције, они сами кажу, ја сам се уморио и не могу даље. Поштен резон, и шта им кажемо на то, не ниси се уморио, не можеш да се умориш и мораш да будеш ту, али они око тебе морају да ти помогну да можеш свој део посла да одрадиш, а ти си гарант за то, и то је концепт ПУПС.

Зашто ово говорим, поједноставићу. Данас би сви ушли у партију која може да партиципира у власти, сви би хтели да буду директори Фонда ПИО, сви би хтели да буду директори локалних пошта, националних служби или било чега. Одмах да им кажемо да знају, неће бити. У ПУПС се не улази да би се добила директорска фотеља. На то заборави. У ПУПС си због мисије, због идеје, ако се у остварењу те мисије и идеје закључи да можеш да обавиш и те послове, онда ћеш обављати, јер тај, верујте ми, независно од Видовдана, ко због тога уђе, због тога ће сутра и да изађе.

Наш слоган је јасан, Партија часних намера, мисија заштите пензионера и социјално угрожених, тежња да перманентно побољшавамо квалитет живота, и то ћемо чинити. Чинићемо то са нашим партијама из окружења, са нашим коалиционим партнерима, свакога дана, упорно ћемо се борити за враћање достојанства, борићемо се против свих видова дискриминације. Реченo је, некада је било четири радника на једног пензионера. Данас је та теза у 21. веку неизводљива. У Србији има 1.800.000 пензионера, па знате ли простом рачуницом колико би требало да буде запослених? Четири пута више, то је преко седам милиона, па ми немамо ни становника толико, и никада их, поштовани пријатељи, више нећемо имати, и заборавите формулу да четири раде, а да је један у пензији.

Савремена кретања у свету кажу, за неких 30 година у САД, упамтите овај податак, од укупног броја сада запослених, неће их бити ни 15%. Продуктивност, савремена технологија, развој ИТ технологија, смањују учешће живог рада, 21. век отвара нова питања, куда са тим људима и од чега ће да живе?! То су питања којих ми још нисмо свесни, дотакао их је председник Социјалистичке партије Србије, то су озбиљна питања, питања која ће потресати овај век и на којима ће бити прављене озбиљне поделе.

Наравно, ми морамо да идемо у сусрет томе. Ићи ћемо под једним условом, ако останемо верни својој мисији и ако останемо јединствени, ако смо одани својим коалиционим партнерима, ако смо одани свом народу и својој држави. То значи, никад немој да тражиш било шта, а да претходно сам себе добро не упиташ шта си спреман да даш. Кад рашчистиш са тиме, они који схвате да су спремни да много више дају, по правилу, а то су људи и десно и лево и ови у центру, никада ништа и нису тражили, чекају само да добију оно што њима припада. Ни мање, ни више.

Ми ћемо имати радни део, вас још једном, поштовани делегати, поздрављам, захваљујем на разумевању и стрпљењу, наше уважене госте поздрављам, њихове речи, гестови, присуство представљају охрабрење за нас и кажу нам да смо на правом путу, а ако будемо заједно, онда ни циљеви нису неостварљиви. Живели!