На Десетом ванредном заседању Народне скупштине Србије, одржаном 30.јула 2011.године на којем је усвојена Декларација Народне скупштине Србије о актуелном стању на Косову и Метохији, након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини, народни посланик Константин Арсеновић, у име посланичке групе ПУПС, изложио је став ПУПС:
Даме и господо народни посланици, поштовано Председништво, уважени Председниче Србије, Председниче Владе, господо чланови Владе, поштовани грађани Србије.
Чини ми част да у име Партије уједињених пензионера Србије и посланичког клуба ПУПС, поздравим присутне амбасадоре нама пријатељских земаља. Такође поздрављам амбасадоре и представнике влада оних земаља које нису наклоњене Србији и њеним настојањима да се питање Косова и Метохије реши у складу са Резолуцијом 1244. Сматрам да је добро што сте данас присутни у српском Парламенту да изворно чујете мишљење српског Парламента и српског народа када је у питању Косово и Метохија колевка, духовних и историјских вредности Срба. Још је битније да сагледате муке и проблеме Срба, који сада живе на Косову и Метохији.
У име ПУПС изнећу став у вези Декла-рације Народне Скупштине Србије о актуелном стању на Косову и Метохији након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини.
Србија је испунила све услове у вези сарадње са Хагом, а које је од ње тражила међународна заједница, да би добила кандидатуру за улазак у Европску унију. Међутим, инсценираним проблемом на административним прелазима, Србији је од стране светских моћника јасно дато до знања да ће признавање независности Косова, бити нови услов за улазак у Европску унију. То су учинили преко сепаратиста Косова, који су насилно покушали да промене реално стање на терену. Овим актом извршен је додатни притисак на Србију и учињен покушај да се суштински поништи Резолуција 1244 Уједињених нација. При томе Приштина је покушала да за новонасталу ситуацију оптужи Србију. Значи на сцени је познати сценарио да се жртва прогласи кривцем. Питамо се каква би била реакција светске заједнице да је то Србија стварно учинила, иако би по Резулуцији 1244 на то имала право, односно да на границу, и то према Албанији, стационира око 1000 војника и цариника. Сигурни смо да би уследиле санкције, само је у питању у ком облику и у којој мери.
ПУПС оцењује да је стање у АП Косово и Метохији веома сложено, а Срби и неалбанско становништво налазе се у изузетно тешкој ситуацији. Они се, нарочито, после најновијих догађаја, налазе у изолацији, изложени свим облицима малтретирања, понижавања и застрашивања.
Да је то тако, а ради подсећања, навели би само неколико чињеница, које указују на двоструке стандарде, када је у питању положај Срба на Косову и Метохији. Наиме сложили би се са ауторима брошуре ”Водич кроз Косово” да драма Косова и Метохије има три чина: Тероризам и агресија НАТО-пакта, привремено присуство Уједињених нација на Косову и Метохији и преговори.
Почетком деведесетих година све акције албанских припадника на Косову и Метохији, од целокупне светске јавности, проглашене су терористичким актом. Међутим, временом однос међународне заједнице према терористима и тероризму се мења, а потпомогнути страним фактором на Косову и Метохији формира се ткзв. ОВК. Тероризам се као инструмент користи за одузимање Косова и Метохије по унапред утврђеном сценарију. Монтирани случај Рачак, НАТО је узео као повод да бомбардује Србију.
Након доношења Резолуције 1244, а ради успостављања мира на Косову и Метохији, успостављена је институција мировних снага, које су имале задатак да успоставе мир и функционисање свих институција до коначног решења статуса Косова и Метохије. Супротно очекивањима, бар што се тиче Срба и неалбанског становништва, од доласка мировних снага УН и КФОР-а на Косову и Метохији се и даље примењују двоструки стандарди. Срби и неалбанско становништв су и даље изложени разноразним притисцима и малтретирању. Да је то тачно навешћемо само неколико података које само преузели из Информација Министарства за Косово и Метохију које су достављане Одбору за Косово и Метохију Народне Скупштине Републике Србије. Наиме у овим Информацијама изнето је, да је од доласка мировних снага и КФОР-а на Косово и Метохију:
– из својих пребивалишта из АП Косово и Метохија, протерано и привремено расељено више од 220.000 Срба и других Неалбанаца;
– на простору Косово и Метохије било је више од 7.000 етничких мотивисаних напада, убијено је преко 1.000 Срба и 14 припадника других етничких дискриминисаних заједница.
-киднапован је 841 Србин, а 960 људи је тешко рањено.
Ови подаци указују да је у овом периоду настрадало више Срба него за време бомбардовања НАТО.
У наведеној Информацији се даље наводи да је од 437 места у којима су живели Срби, изузимајући Лепосавић, Звечан и Зубин поток, етнички потпуно очишћено 312 насеља. Албанско становништво је уништило преко 5.250 надгробних споменика на 254 гробаља, док на више од 50 гробаља не постоји ниједан читав споменик.
Готово 10 година од завршетка сукоба у Покрајини највећи број расељених лица и даље живи далеко од својих ранијих пребивалишта.
Константан је напад на повратнике, а и даље је ограничена слобода кретања. Безбедност Срба и других припадника неалбанских народа, који су опстали на простору АП Косово и Метохије, је и даље неизвесна, њихови животи су стално угрожени што сведоче и догађаји који су се десили ових дана.
Повратак имовине се опструира од стране привремених институција Косово и Метохије, а запошљавање Срба и других припадника неалбанског становништва је скоро немогуће.
Најновији извештај Дика Мартија о трговини људским органима, указао је на сву бруталност и нељудско понашање Албанаца према Србима и неалбанском становништву. Извештај Дика Мартија је усвојила Парламентарна Скупштина Савета Европе, као и Резолуцију о нехуманом поступању према људима и нелеганој трговини људским органима на Косову и Метохији. Међутим све је то још увек мртво слово на папиру. Покушај да се ова монструозна и сулуда дела истраже од стране неутралне комисије, опструиран је од оних, који се највише залажу за тзв. људска права и тзв. демократију, а из разлога што би независна истрага дошла до сазнања, да су та монструозна дела учињена под њиховим окриљем, или најблаже речено уз њихов благослов. Најновији филм снимљен у Француској у којем се Срби приказују као носиоци трговине људским органима, само је још један својеврстан вид кампање и доказ да се и даље не бирају средства, како би се Срби анатемисали и учинили крвим за сва недела на овом простору.Можемо само претпоставити каквим притисцима би била изложена Србија, да су то, не дај Боже, Срби стварно починили.
Каква нам је сада ситуација на Косову и Метохији? Са нашег аспекта она је катастрофална, нестабилна, ризична, с бројним изазовима, а могућа је и даља ескалација кризних догађаја. Прекраја се историја Косова и Метохије и пише нова. Иде се и дотле да се тврди да манастире нису градили Срби , ништа што је српско није поштеђено, ни цркве, ни гробља, ни имовина, а ни животи. Значи на сцени је поништавање свих духовних, моралних и културних вредности, које Србију и Србе везује за Косово и Метохију. Све то нажалост се одвија под окриљем мировних снага и уз благослов појединих светских моћника.
Објективно речено Србија се налази у незавидној ситуацији. Имамо два супростављена и опречна става.
С једне стране имамо шиптарски сепаратизам који види само независно Косово и то етнички очишћено, и уз то подржан од оних који су признали независност Косова.
На другој страни је настојања Србије да очува територијалну целовитост и суверенитет на Косову и Метохији, уз јасно изражено опредељење за поштовање људских права и слобода свих грађана на Косову и Метохији. На нашој страни су: наш Устав, Повеља Уједињених нација, Хелсиншки акт и друга међународна документа. То су акта у којима се дефинише државни суверенитет и територијални интегритет као темељи савременог међународног поретка. Међутим ова акта су супротна вољи појединих држава, које су признале независност Косова, па узимају себи за право да их непоштују.
Имајући све ово у виду, као и многе друге чињенице о којима ће бити данас расправа, поставља се једноставно питање, шта нам је чинити. Када постављамо ово питање, онда до одговора морамо доћи хладне главе. Емоције нас неће довести на добар пут. Свима је познато да је наше основно опредељење да се Србија не може одрећи Косова и Метохије, а разлози су нам свима познати.
Значи ми у решавању овог за нас изузетно тешког проблема, имамо само две опције.
Прва је да узмемо пушке у руке и почнемо нови рат, што је по мишљењу ПУПС суслудо и унапред осуђено на пропаст. Ово из разлога што нам је доста рата, а и после рата опет се мора преговарати. Оно што је веома битно ми за ову опцију објективно немамо никаквих потенцијала, а и да имамо стварно мислимо да је Србима рата преко главе и време је да прекинемо завијати српске мајке у црно. Ми не искључујемо опцију рата, и сматрамо да за њу никад није касно. Можда ћемо бити приморани и на ту опцију и зато надлежни органи о овом проблему морају добро да размишљају.
Друга опција су преговори, преговори и само преговори, макар они трајали веома дуго, све док не остваримо, да кажемо приближно жељени циљ. Основно упориште мора да нам буде Резолуција 1244, инсистирајући да се она доследно поштује, иако она никада није у целости заживела. Оптуживање зашто је дошло до тога је по нама сулудо, као и што је сулудо сада оптуживати и тражити кривца због чега су Срби на Косову и Метохији постали мањински народ. Оптуживати цара Лазара, Краља, Тита, Милошевића је сад безначајно. Ми смо ту где јесмо, налазимо се у ситуацији каква јесте и то морамо покушати да решимо на најбољи могући начин.
Све напред изречено је свима нама добро познато, али смо осећали потребу да то кажемо из простог разлога што сматрамо да о томе и многим другим проблемима морамо причати на сваком месту и у свакој ситуацији. Свакако да то могу чинити много боље компетентни људи, који се баве истраживањем и историјом Косова и Метохије. Морамо на тај начин упознати светску јавност о релном стању на Косову и Метохији, користећи се чињеницама, ангажујући све потенцијале и познаваоце стања на Косову и Метохији, као и људе целог света који су нама наклоњени. Знамо да истину многи знају, па и наши непријатељи, али не смемо занемарити да су необјективна средства информисања, уз инструкцију наших противника, анатемисали Србе и Србију и та се слика у свету мора променити. Ми смо убеђени да ће истина кад тад о Косову и Метохији избити на површину, јер верујемо у ону народну изреку ”Ничија није горела до зоре“.
Када је реч о садржају Декларације коју данас ова Скупштина треба да усвоји, ПУПС сматра да је она реално одсликала стање, не штедећи ни одређене међународне факторе. Текст Декларације, у садашњој ситуацији, нуди по нама једино могуће решење. Ми не тврдимо да можда нема и бољих предлога, али их ми не видимо или нисмо у стању да те боље предлоге уочимо и предложимо. То не значи, да ако неко има бољи предлог и боља решења, да их нећемо подржати. Напротив, свака добра идеја је добро дошла и што се нас тиче оберучке ћемо је подржати, само ако то води мирном решењу.
Желимо на крају да из Декларације прокоментаришемо два става:
1. У тачки 2. и 3. Декларације је децидно наведено да међународна мисија на Косову и Метохији крши статусно неутралне оквире поверене Резолуцијом 1244 и тиме угрожава опстанак српског становништва и интересе Републике Србије на простору Косова и Метохије. Са оваквом констатацијом се потпуно слажемо. Овоме бих додали коментар, којем јасно није место у Декларацији, да је то учињено уз налог или, најблаже речено, благослов појединих земаља па и чланица Европске уније. То јасно указује, да ће Европска унија, бар оне земље које су признале независност Косова, улазак Србије у Европску унију условити признавањем независности Косова и Метохије од стране Србије. Изречено наводи на размишљање, да ли Србија по сваку цену мора ићи ка Европској унији. Ми желимо, али ако нас они неће и стално постављају нове услове, где ће нас то довести? Бићемо ни тамо ни амо. Неће Европа усрећити српски народ. Због лазка у Европску унију многи ће зажалити, али стоји и чињеница да сами не можемо и да морамо сарађивати са светом.Према тома можде је врема избора алтернативног решења, а то решење је познато.
2.У тачки 5. Декларације, под а),б), г), д), ђ) и е) Скупштина јасно дефинише обавезе државних органа и других јавних чинилаца у одбрани суверенитета, територијалног интегритет и уставног поретка Републике Србије. Ту су отворене све опције, само је битно да надлежни органи изнађу најбоље могуће решење. Декларацијом Скупштина је утврдила и обавезу Владе о редовном обавештавању Скупштине Републике Србије о развоју догађаја и спроведеним активностима, што обезбеђује да овај Парламент буде у току збивања.
И на крају да нагласимо да ће ПУПС подржати Декларацију, као и евентуално нове квалитетне предлоге. ПУПС апелује на све посланике, као и на све Србе у целини, да остваримо што веће јединство око даљих наших мера за решавање проблема на Косову и Метохији, да подржимо ову или дорађену Декларацију. Наше јединство би сигурно ојачало наше позиције у даљим преговорима. Уједно апелујемо ма међународну заједницу да својим деловањем допринесе миру на Косово и Метохији и поштовање Резолуције 1244.
`Хвала