Пре четири године Партији уједињених пензионера Србије (ПУПС) готово нико није давао шансу на српској политичкој сцени. Данас, када се у Сава центру одржава друга скупштина ПУПС, на ову странку се гледа знатно другачије, а они на следећим изборима рачунају на пола милиона гласова.

– Мало је оних који су нам давали шансе, зато што политичку сцену у Србији чини јака лига, с много спретних играча који су у политици већ 20 година. Данас, према ономе што се води у регистру политичких партија, ми имамо 19.600 верификованих чланова и по томе смо трећа партија у Србији – каже председник градског одбора ПУПС, Милан Кркобабић, у интервјуу за Курир.

Шта ће бити данас на скупштини странке?

– Говорићемо о ове четири године: ПУПС јуче, ПУПС данас, ПУПС сутра. Иза нас није мало времена, али није ни много када се у политици ради онако треба.

Колико сте ви, као други човек партије, задовољни оним што је постигнуто за четири године?

– Не бих рекао да сам други човек. Ми смо сви једнаки и имамо лидера, Јована Кркобабића, ког покушавамо да следимо. То и јесте наша предност, јер никад нисте могли да чујете да ПУПС има унутарстраначка гложења. Чак људи које предложимо за поједине функције постављају питање да ли могу да постигну и остваре оно што се од њих тражи.

Да ли су ваши гласачи мало изневерени? Више се не бавите само пензионерима.

– Направили смо искорак – од првобитног залагања за права пензионера проширили смо се на залагање за социјалну правду. Могу рећи да ниједна политичка странка није урадила толико за своје бирачко тело колико ми. Да вас подсетим: повећање пензија, пензије које прате плате, много тога што смо урадили на нивоу Београда…

Да ли је било неспоразума и тешких периода у сарадњи с коалиционим партнерима?

– Ђилас је ушао у политику 2004. године, ја две године после њега. Нисам био ни на митингу ни на контрамитингу, него сам ишао да радим, баш као и он. Нас двојица смо се нашли око конкретних ствари.

Око којих?

– Око социјалне и друштвене одговорности, око борбе против сваке врсте дискриминације, нарочито оне против старих људи. Па, један посланик је тражио да се ПУПС забрани зато што смо старији од 65 година! Стари људи су дискриминисани на разне начине: у банци не могу да дигну кредит, на посао не могу да рачунају…

Колико ваш програм социјално одговорне државе подржавају други у Влади и на локалу?

– Да будемо отворени – ми у Београду имамо партнере и испуњавамо оно што обећамо. У другим градовима је друга прича: на нивоу Србије тиме се баве други људи, друге партије, друга министарства…

Да ли сте задовољни њиховим достигнућима?

– Не! Нисам задовољан ни радом министарства, ни тог министра. Мени ништа не значи што неко констатује да проблем постоји и да га треба исправити. Мени је потребан онај ко хоће да засуче рукаве.

Колико таквих има у ПУПС-у?

– На скупштини ће бити 3.700 делегата. Сви су они спремни да раде.

Где видите ПУПС на следећим изборима?

– Нећу да се понављам, али морам: наш циљ је пола милиона гласова.

Оптимистички?

– Не, него реално. Јер, ми се боримо за социјалну правду за све.

Подмладак ПУПС је код многих политичара изазвао подсмех. Колико има година најмлађи члан вашег подмлатка?

– Осамнаест. У градској власти наш најмлађи одборник има 32 године. Људи морају да схвате – ПУПС више није само партија пензионера. То је модерна партија, која је најближа социјалдемократској опцији западне Европе.

Спремате ли свог наследника? Да будем прецизнији: да ли ће и ваш син ући у ПУПС и наставити вашим стопама?

– То зависи искључиво од њега, никако од мене. Ако буде желео, нека уђе. Утакмица је отворена. Ако буде способан, ако се докаже, нека ради шта хоће.