Поводом недавно упућеног позива повратницима из иностранства да остану у земљи, заснују ново или обнове пољопривредно газдинство на имању својих предака, а затим оснују нову или се придруже некој од постојећих задруга, у Национални тим за препород села Србије стигла су бројна питања наших сународника који се интересују за улагање у повртарство. Копредседници тима министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултације са реномираним стручњаком за повртарство Жарком Илином, редовним професором Пољопривредног факултета у Новом Саду и чланом Националног тима за препород села Србије, истичу да вреди улагати у производњу поврћа, која је озбиљан, дугорочан и профитабилан породични комерцијални посао.

Министар Кркобабић посебно наглашава неопходност удруживања како би мали и средњи произвођачи могли лакше и јефтиније да набављају, а брже и скупље продају своје производе:

„Задружној економији, заснованој на принципима солидарности и неутралности, није приоритетни циљ увећање профита. Императив је пуно задовољење и бољитак свих учесника – задругара, коопераната и чланова њихових породица, уз остварење оптималне добити. Задружни систем је више од уобичајене економије, даје праве одговоре на многе економске изазове данашњице!“

Национални тим за препород села Србије истиче да у повртарству постоје велики неискоришћени потенцијали, о чему сведоче следећи подаци.

У Србији поврће производи 14.000 специјализованих пољопривредних газдинстава на око 150.000 хектара. Вредност произведеног поврћа прошле године била је 43,7 милијарди динара, што је 8,7 одсто укупне пољопривредне производње. Бележимо суфицит у спољнотрговинском билансу: прошлогодишњи извоз повртарских култура од 116 милиона евра већи је од увоза исте године за 18 милиона евра. То је доказ да Србија може да буде још већи извозник поврћа. У томе је и шанса будућих повртара. Неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз су велике, о чему говоре подаци да увозимо: пaрaдajз, црни и бели лук, пасуљ, боранију и кромпир.

У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста. Поштујући принципе смене усева у времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења, поврће се производи целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора.

Национални тим за препород села Србије саопштава повратницима из иностранства и другим заинтересованим грађанима да четворочлана породица своју егзистенцију може да обезбеди производњом поврћа на отвореном на површини 3-5 хектара земљишта прве или друге класе са доступним извором воде за наводњавање прве до евентуално треће класе.     

Такође, четворочлана породица може пристојно да живи и од 3000-5000 квадратних метара (30-50 ари) пластеника гајећи првенствено: паприку, парадајз, краставце и диње са додатним системом грејања. У предзимском и зимском периоду се гаји поврће са малим захтевима за условима успевања као што су: салата, спанаћ, рукола, празилук… Са 1.300 хектара пластеника лесковачки крај је највећи повртарски центар у Србији.

Уважавајући различите географске, климатске и друге услове у три повртарска региона Србије препоручују се следеће културе.

У равничарском региону између река Дунава, Саве и Тисе успевају: паприка, парадајз, краставац, диње, лубенице, купус, карфиол, броколи, кинески и пекиншки купус, мрква, першун, паштрнак, целер, грашак, боранија, кукуруз шећерац.

У Моравском региону у области реке Морава са свим притокама успевају: паприка, парадајз, купусњаче – српски мелез, затим мрква, першун, целер, црна и бела ротква…

У брдскопланинском региону гаје се повртарске врсте са мањим захтевима за условима успевања: салате, спанаћ, першун, паштрнак, бели и црни лук, празилук. У планинским пределима се гаји кромпир, поготову семенски, чији је квалитет неупоредиво бољи у односу на кромпир у осталим регионима.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство, затим да се удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге, чиме вишеструко повећавају шансе за успешно пословање. Копредседници тима министар Кркобабиоћ и академик Шкорић кажу да ниједна препорука није тако добра као добар пример. Зато наводимо само мали део успешних повртарских задруга из пројекта обнове заругарства „500 задруга у 500 села“: „Пољо флора“ из Кнића која је за годину дана извезла киселог купуса у земље ЕУ вредног 1,3 милиона евра, „Зелена звезда“, село Винарце, Лесковац, чији задругари непрекидно извозе свеже поврће у европске земље. Веома успешне су и повртарске задруге: „Паприка“ Мартонош, општина Кањижа, “Натура балканика“ Шабац, „Бумбари“ Цекавица и „Моравац, Лесковац, „Стари Банат“, Сакуле, општина Опово…

Национални тим за препород села Србије обавештава заинтересоване да ће, у сарадњи са задружним савезима Србије и Војводине, организовати посету најуспешнијим повртарским задругама, у којима ће приредити стручна саветовања и мале практичне школе задругарства.

Да су пољопривредни произвођачи препознали значај пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“, потврђује следећа чињеница: 2017. године пре почетка обнове задругарства у Србији је било око 1100 активних задруга. За последње три године тај број је повећан за 701 новоосновану задругу, што је у историји задругарства Србије невиђени процват.

За опширније информације заинтересовани грађани се могу јавити задружним савезима Србије и Војводине и Националном тиму за препород села Србије.