„Села Србије дуго памте све оно што је било од посебног значаја та њих. А нема ничег битнијег од сретања и сусретања, а посебно од поштеног витешког надметања у данас већ готово заборављеним дисциплинама. Снага, спретност и вештина, такмичара били су у првом плану, од бацања камена с рамена до потезања конопца на прошлонедељним Михољским сусретима села“, рекао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након што је тај дух поново оживео минулог викенда широм Србије, на Михољским сусретима села.
Уз богат културно-уметнички и гастрономски програм, уз народну песму, плес и надметања у кувању, управо су пастирске, или сеоске игре донеле посебну енергију на манифестацијама минулог викенда у селима Димитровграда, Пирота, Горњег Милановца, Гаџиног Хана, Крагујевца, Љубовије, Бољевца и Алексинца. Бројни учесници одмеравали су снаге бодрени од више хиљада задовољних посетилаца.
Михољски сусрети села, који се одржавају пету годину заредом постали су својеврсна туристичка атракција, па многи своје годишње одморе и путовања планирају у складу са календаром ових догађаја.
Тако је Владимир Радојевић из Крагујевца, и ове године пре одласка на летовање са породицом у Грчку, свратио у село Смиловци код Димитровграда, на већ „традиционално загревање“ за одмор. И то се исплатило: у дисциплини бацања камена с рамена однео је победу, бацивши камен тежак чак 12 килограма готово 12 метара. Без залета, како налаже традиција.
„Ове игре имају дубок смисао. То је нешто што се мора сачувати од заборава. Долазим већ неколико година и осећам се као домаћин“, рекао је Радојевић, одушевљен организацијом и атмосфером у Смиловцима, где је било места и за дечју радост – малишани су се надметала у скакању у џаковима, као и у „лаганијој“ верзији бацања камена – од три килограма.
Уз смех, забаву и аплаузе протекли су и сусрети у пиротском селу Паклештица, код Завојског језера. Подно Старе планине, надметало се 29 котлића у припремању старопланинског гулаша, али и у риболову. Седмогодишњи дечак однео је победу ухвативши највећу пастрмку. Посебну пажњу привукла су и такмичења у етно певању, као и у припремању банице и старинских колача. Наравно, ни ту није изостао „камен из села“. Такозвани „ваљавц“, тежак око 10 килограма, одлетео је чак 12 метара, што је у старини значило само једно – победник је најјачи човек у селу. Организовано је и надвлачење конопца, дисциплина која, како кажу мештани, није само ствар снаге, већ и технике – јер победу односе они који „вуку као један“.
У Љубовији, у селу Рујевац, снаге су одмераване у скоку у даљ и обарању руку, а посебну симболику носи традиционални камен од 9 килограма и 380 грама који се користи искључиво на овом догађају. Ове године, победнички хитац премашио је девет метара, што је у овом крају знак изузетне физичке спремности.
„Традиционални сеоски вишебој, играо се на вашарима, крсним славама, после мобе и у време сеоских сабора, некада су биле мерило части, издржљивости и снаге. У њима није било награда – част победе и понос села били су највећа вредност. Правила су једноставна: снагом, вештином или спретношћу – побеђујеш. У клисци се гађа мала мета дрвеном палицом, у трци у џаку пада се, али устаје уз смех, у надвлачењу конопца нема индивидуалаца – само тим побеђује“, рекао нам је учесник витешких игара у Гаџином Хану.
У Алексинцу је такође било живо – поред турнира у фудбалу и вечерњег концерта, организован је богат програм за децу, међу којима су посебно омиљене биле радионице старих заната, као и креативна радионица у којој су најмлађи правили украсе од теста за колаче. У Крагујевцу су доминирале музичке игре, лимбо денс и музичке столице, али ни овде нусу изостале спортске игре – скок у даљ, бацање камена с рамена, трка спретности, пикадо… И житељи села Горњег Милановца приредили су програм за све генерације. Уз спортске активности, организовани су и едукативни садржаји, али и презентације традиционалних вештина.
„Михољски сусрети села“ настављају се све до краја октобра, а већ од овог викенда заинтересовани посетиоци могу да обиђу предстојеће у селима Сенте, Бољевца, Параћина и Бруса.
