„Михољски сусрети села враћају нам старе занате, као највреднији, аутентични израз наше традиције, обичаја и културног идентитета. У доба масовне индустријске производње, управо ти производи, уз економски, туристички и културни значај који имају, представљају јединствен, препознатљив печат наше традиције који смо дужни да негујемо и оставимо млађима у наслеђе“, рекао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након прошлонедељних Михољских сусрета села који су на својим тезгама, ливадама и у Сеоским домовима, пред хиљадама посетилаца, поново оживели неке старе занате Србије.
На овим сусретима скоро сваке недеље током лета и јесени, сада већ пету годину заредом могу се видети поткивачи, ковачи, кројачи, рабаџије, опанчари, ткачи, плетари… све оно што је некада био део живота, а данас представља право благо традиције Србије.
У селу Седларе код Свилајнца, на овој манифестацији, оживљен је један од најстаријих кожарских заната – седларство. Само име села сведочи о некадашњој важности седлара, мајстора који су још од средњег века правили седла за коње, нарочито у време када је коњ била основна саобраћајна и ратна сила. У Србији су седлари често били део групе занатлија који су се звали сарачи и који су правили опрему за коње, кајаше, појасеве и друге кожне предмете.
„Седлари су морали добро да познају технике шивења коже, али и обликовања и украшавања. Правила су се квалитетна, украсна седла од добрих комада коже, често са везом и металним украсима јер су некада то били не само практични предмети, већ и статусни симболи. Као подсећање на тај део овдашње традиције, на улазу у терен где је одржана манифестација, посетиоце је дочекала скулптура коња са седлом. Такође смо и у спортска такмичења и сеоске игре покушали да уврстимо део ове традиције. Једна од дисциплина шаљивих игара за жене, уз ношење јаја кашикама и трчање са лоптом између ногу, је и бацање потковице“, рекла нам је Милена Радовић из организације Михољских сусрета у општини Свилајнац.
И сусрети у Инђији, Врбасу,Чајетини и Свилајнцу протекли су у знаку ових племенитих животиња.
На овој традиционалној манифестацији коју су покренули министар Милан Кркобабић и песник Љубивоје Ршумовић, ове недеље и у Карловцима надомак Инђије јахали су се коњи, а у Равном Селу код Врбаса публику је освојила несвакидашња парада двопрега и четворопрега – борба за КУП Србије и Равног Села.
Осим коња и коњичког спорта обе војвођанске општине су на програму имале тамбураше, као и наступе фолклорних ансамбала и неизбежне грумалнлуке. У Равном Селу се чак 40 екипа из Србије, Мађарске, Француске и Словачке такмичило у припремању јела по избору.
И други део овогодишње чајетинске манифестације, овога пута у селу Трипкова, био је у знаку коња. На такмичењу фијакериста, бирала се најлепша запрега, најбоља кочија и најлепши коњ.
У Кучеву, у селу Ракова Бара, одушевљење публике изазвао је снажни Филип Ристић, повратник из иностранства, који је у такмичењу снаге подигао камен тежак чак 150 килограма – чиме је симболично „узео титулу“ сеоског стронгмена. У Белој Паланци су се играо ноћни турнир у фудбалу, дегустирала се традиционална баница, бацао се камен с рамена, надвлачио конопац, а на изложбама и штандовима могле су се видети рукотворине и занатски производи.
„Михољски сусрети села“ настављају се и наредних недеља, све до краја октобра. Већ наредних дана сви заинтересовани који лето проводе у земљи, а њих није мало, могу да се забаве, окушају снагу или покажу вештине али и опусте се уз песму, игру и укусне залогаје у селима широм Србије. На реду су Алексинац, Крагујевац, Пирот, Бољевац, Бечеј и Сента.
