„Широм Србије од „салаша на северу Бачке“, преко Љубичева у Пожаревцу па до Пештерске висоравни, овогодишњи Михољски сусрети били су отворена позорница за ретке, посвећене људе чије су вештине биле готово заборављене. То су мајстори старих заната. Тако је било и у Тополи где је звезда сусрета био мајстор поткивач, један од малобројних преосталих у Србији. Без њиховог знања и умећа не би било „коња који јуре“, а о потковици као симболу среће мало би се знало“, рекао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након одржаних сусрета у Белосавцима и као и обично поставио питање: „Да ли знате где се налази најтежи коњ на свету?“
Одговор на ово питање дао је управо поткивач Дејан Живковић, чија је презентација овог, готово ишчезлог заната, била права атракција Михољских сусрета у Белосавцима.
„Наша земља има дугу коњичку традицију, а овај занат је веома битан за здравље коња и осталих папкара који се гаје у нашим селима. Иако могу слободно да кажем да коњарство последњих пет година код нас цвета, нас поткивача остало је још десетак у Србији“, каже Живковић и поносно истиче „Ја сам четврта генерација поткивача у својој породици и „обувам“ тренутно најтежег коња на свету Меда, тешког преко 1400 килограма, који се налази на приватном имању у Сјеници.“
Посебну пажњу изазвали су вожња фијакерима и коњички вишебој, у ком су деца јашући коње бацала копља, гађала у мету, прескакала препреке.
По лепом јесењем дану посетиоце су забављали и фолклорни ансамбли, смотра народних ношњи, као и шаљиве дечије игре, попут ношења јајета кашиком, круњење кукуруза и скакање у џаковима.
На крају се бирао и највећи купус, а победу је однео „капиталац“ од око осам килограма, коме би на величини позавиделе и чувене футошке главице.
Претходних пет месеци, већ традиционална манифестација Михољски сусрети села коју су осмислили и утемељили министар Милан Кркобабић и песник Љубивоје Ршумовић, одржани су четврти пут широм Србије. Овога пута у селима 113 градова и општина и окупили рекордних 250.000 учесника и посетилаца.
