„Потпеченка је традиоционално и готово заборављено јело добричког краја. Наликује пити, а подсећа на торту од кора, сира и кајмака.“, објаснио је Милан Кркобабић министар за бригу о селу и додао „Данас се још једино спрема под црепуљом и вршником у Нишкој котлини“.
У јединствен и одвећ пријатан укус овог специјалитета имали су прилике да се увере и да у њему уживају такмичари и посетиоци Михољских сусрета села у Крајковцу код Мерошине.
Према речима организатора Микице Кулића, ова манифестација која се у Мерошини одржава већ трећу годину заредом, јединствена је прилика да се отргну од заборава старе народне игре, песме, обичаји, занати, па и залогаји. Више стотона људи из околних села уживало је у целодневној забави уз традиционалне сеоске игре, фолклорне наступе и укусе завичаја.
Чак десет општина је претходне недеље на Михољским сусретима окупљало своја села и примало госте из других крајева.
Орило се од Баната, преко Мачве, Шумадије, па до рашког, златарског и пиротског краја.
Док је у селима Кикинде спорт био у првом плану у мултикултуралном Пландишту изворне песме казиване су на шест језика – српском, румунском, словачком, македонском, мађарском и ромском.
„Пландиште је прави пример војвођанског националног шаренила. Једина смо општина у Србији која има чак пет језика у службеној употреби, а свега 10 хиљада становника. Зато су Михољски сусрети права прилика да се житељи који живе у истој општини, а различитих су националности, мало боље упознају и друже“, каже Родика Грујеску из општине Пландиште.
Шабац, осим по чувеном вашару, постаје познат и по сусретима села, захваљујући креативности својих мештана у припреми програма. Овога пута у Прњавору Михољске сусрете отворио је дефиле беба и трудница, а настављени су уз спортске игре и чувени мачвански гулаш.
У Подунавцу код Врњачке Бање врућина није омела малишане да се читав дан боре за победу у надвлачењу конопца, трци у џаковима и између две ватре, а одрасле у окршају за најбољи кувани купус.
И исток и југ били су протекле недеље у знаку доброг залогаја. Зајечарска села такмичила су се у кувању сарми и качамака. У Новој Вароши бирала се најбоља хељдопита и златарски сир, у Сврљигу – белмуж, у Баточини гулаш, а у Бољевцу – пасуљ. Све то пратила је одлична музика, смотра фоклорних игара, казивање здравица, извика, ликовне радионице, изложбе и квизови знања.
