Ово питање била је тема данашњег састанка министра за бригу о селу Милана Кркобабића са представницима Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и председницима Задружних савеза Србије и Војводине.
Кркобабић је био изричит: „Циљ је да пронађемо одговарајућу, функционално одрживу форму, да наш пољопривредник може да добије финансијска средства онда када су му потребна. И не само да их добије, него да их адекватно користи и народски речено – да га то скупо не кошта“.
УСАИД су представљали пројект менаџери Александар Павловић и Александра Кржић. „На данашњем састанку понуђени су модели за финансирање сектора пољопривредне производње, разматрани претходно и у Народној банци Србије, а који ће бити предмет даље разраде и анализа, како бисмо нашли идеално решење“, рекла је Кржић.
Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ истакла је да би фондови за развој задруга кроз краткорочно и инвестиционо кредитирање помогли да се значајно унапреди положај наше пољопривреде. Кроз програме Министарства за бригу о селу је преко 200 задруга већ остварило права на бесповратна средства за своје инвестиције, у укупном износу већем од две милијарде динара, што је апсолутно дало замах развоју задружног покрета и допринело опстанку и развоју села Србије“.
И Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије подвукао је значај пројекта „500 задруга у 500 села“, јер је на директан начин први пут у историји финансијски помогао рад задруга а тиме и даље удруживање наших домаћина.
Према речима агроекономисте Милана Пространа просечна величина поседа у Европској Унији је 17 хектара, док је код нас је тек 6,4 те су нови начини финансирања у пољопривреди итекако потребни.
Састанку су присуствовале и секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић и помоћник министра Тијана Нешић.
