Штап и камен средње величине довољни су за ову стару српску игру, сличну хокеју на трави, која је поново оживела на Михољским сусретима у Рановцу
„Млава жубори у ритму Михољских сусрета док се поново разигравају старе српске игре“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након манифестације Михољски сусрети села одржане у селу Рановац општине Петровац на Млави, којој је присуствовало више стотина учесника и посетилаца, а на којој се, уз богат културни програм и такмичарске дисциплине, играла поново стара спортска игра поарка.
Да су старе игре примамљиве и данашњим генерацијама говори то што је група младих ентузијаста спремна да ову игру преточи у видео игру за рачунаре.
„Радује ме што су млади прихватили поарку, занимљиво је за играње и лако се научи. Једну екипу у поарки чини седам играча, рупе су поређане у круг, а задатак играча је да камен убаце наизменично у сваку“, рекао нам је Светозар Ђорђевић, повратник из иностранства у своје родно село Рановац и, заједно са награђеним Милетом Јанковићем, најактивнији учесник у овом надметању. „Последње три године захваљујући овој манифестацији вратила се поарка на ове просторе, а младима ћемо допустити и мање измене у правилима“, шаљиво нам је рекао Светозар.
У овом браничевском крају, на традиционалној манифестацији Министарства за бригу о селу у организацији локалних самоупрва, прошле недеље могле су се видети и игра на штулама, трка у џаку, надвлачење конопца, а крунио се и кукуруз и возила каруц трка.
Поред добре забаве и награда за најбоље, читавог дана у првом плану била је богата сеоска традиција различитих култура. Бирало се аутентично јело, српско и влашко, и спремао специјалитет карактеристичан за Хомоље – жмаре. Ово јело од кукурузног брашна и овчијег меса, по рецепту који датира од пре чак 300 година, једно је од најстаријих икада записаних. Кува се од 12 до 18 сати у великим казанима, а за овај посао је потребан већи број људи, те обично читава породица учествује у припреми.
Велику пажњу тог дана у Рановцу изазвао је и показни течај плетења великих корпи за домаћинство, такозваних „батара“, а шаренели су се и ручни радови вредних женских руку. „Овде су поред мојих, изложени радови моје свекрве и мајке, од којих сам научила да предем, везем, ткам, хеклам и шијем. Још пре него што сам пошла у школу плела сам чарапе за целу породицу и драго ми је што се то знање преноси даље, генерацијама“, с поносом истиче Мирјана Бутић, која је са собом понела преслицу па су се девојчице и девојке са великим ентузијазмом опробале у овим вештинама.
У исто време Михољски сусрети села одржани су у селу Седларе у Свилајнцу где је 750 посетилаца навијало и бодрило такмичаре у малом фудбалу, надвлачењу конопца, скоку у даљ из места, бацању камена, куглању и шаљивим играма за жене из различитих удружења (између две ватре, ношење јајета у кашици, трка са лоптом између ногу и бацање потковица).
Док се на северу земље у зрењанинском селу Лазарево уз традиционалну рибљу чорбу проглашавао победник Михољских сусрета у шаху и баскету, Црна Трава окупила је у недељу, истим поводом и старо и младо на турнирима пикада, стоног тениса и малог фудбала.
На крајњем југоистоку, у Димитровграду, село Смиловци било је домаћин овогодишњим Михољским сусретима и на дан сеоске славе „Св. Кирик и Јулита” у центру села код сеоске чесме доживело рекордну посећеност од 1500 људи. Чак 18 екипа укрстило је варјаче на такмичењу у кувању гулаша од свињског меса, а остали су провели дан у традиционалним спортским и културним дисциплинама. Вече је обележио музички програм уз интересантне скечеве локалног глумца Бориса Лазарова.
Овог викенда своје програме су припремила села централних и јужних општина Србије – Ражањ, Александровац, Сурдулица, Кучево, Житиште, Блаце и Тутин.
