„Уверен сам да ће села Србије живети, наравно не свих 4.700 колико их је данас, али живеће нека нова села, организована на нови, примеренији начин. Нисам футуриста и не могу да видим како ће тачно изгледати, али генерације које долазе, ти млади људи знаће веома добро како да та села организују. Под условом да им омогућимо да планирају, договарају и одлучују. Али и да им обавезно трансферишемо одговарајући новац за те намене “, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на отварању научно – стручног скупа на тему „Будућност села и пољопривреде у Србији – Структурни проблеми и модели одрживог развоја“ који се, у организацији Академијског одбора за село, одржава данас у свечаној сали Српске академије наука и уметности.
Председник Српске академије наука и уметности, академик Зоран Кнежевић истакао је да село од давнина предстваља основне тековине цивилизације и да то јесте и данас, а да је Одбор за село један од најактивнијих одбора САНУ, са креативним предлозима и значајним практичним доприносима. „Овај скуп се директно ослања на Национални програм за препород села Србије који је настао у сарадњи Академијског одбора за село САНУ и Министарства за бригу о селу и отвориће серију научно-стручних расправа које се тичу демографске одрживости сеоских подручја, економске одрживости, развоја и модернизације српског аграра“, рекао је Кнежевић.
Председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић у свом излагању указао је на неопходност уважавања специфичности развоја пољопривреде и села у Србији и јачања друштвене свести и одговорности о месту и улози локалних заједница. Шкорић је посебно истакао улогу примене нових, модерних технологија у пољопривредној производњи и очување и коришћење гајених и дивљих генетичких ресурса.
На скупу учествују чланови Српске академије наука и уметности и ресорних Института, професори пољопривредних факултета, представници Републичког завода за статистику Србије, председници Задружних савеза и други еминентни стручњаци из ове области.
