„Пуном сарадњом до одрживих решења“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на отварању научно – стручног скупа посвећеног сточарству у организацији Академијског одбора за село и додао „Јасно изражена политичка воља, оптимална финансијска средства и знање као кључни ресурс су предуслови за изналажење адекватних и одрживих решења за актуелне изазове – развојне, привредне и опште друштвене“.
Председник Српске академије наука и уметности, академик Зоран Кнежевић истакао је да овакви скупови управо служе за размену мишљења и искустава, идентификовање проблема и тражење решења и правих начина за њихово превазилажење. Кнежевић је указао да је улога Српске академије наука и уметности у друштву управо саветодавна на бази науке, а на држави је да те савете користи у свом практичном деловању.
Скуп на тему „Улога и значај сточарства у развоју аграра, очувању села и обезбеђењу становништва хранивима анималног порекла“ одржан је данас у свечаној сали Српске академије наука и уметности, а разматрани су актуелни проблеми сточарске производње и пласмана, као и могући начини њиховог превазилажења.
Председник Академијског Одбора за село САНУ Драган Шкорић указао је на неопходност државне аграрне политике која задруге препознаје као носиоце и интеграторе произвођача и прерађивача и још једном истакао сарадњу Министарства за бригу о селу и Академијског одбора за село на програму ревитализације задругарства у Србији, као најбољи начин спреге науке, државе и крајњих корисника.
Учесници скупа сложили су се да је сточарство Србије на раскрсници. Све оно на шта је данас указано и све оно што се предлаже представља само први корак у ревитализацији овог најбитнијег дела аграра. Чињеница да сточарство Србије има удео од 28% у укупној пољопривредној производњи, више је него забрињавајућа и далеко од европског просека.
Илустрација да се пад у сточарству интензивно убрзава били су подаци изнети у раду председнице Задружног савеза Војводине мр Јелене Несторов Бизоњ, проф.др Зорице Васиљевић и Јонела Субића из Института за економику пољопривреде, који су истакли да је број пољопривредних газдинстава са сточарском производњом у Србији од 2012. до 2018. године пао за 41,5%. Такође, најзаступљенија величина стада говеда је једно до два грла, а свиња три до девет грла, што свакако није величина стада тржишно оријентисане производње. „Препознавање економских бенефита удруживања у земљама Европе и Скандинавије обезбеђује стабилан развој у оквирима тржишне привреде и то је модел коме треба да тежимо. Сарадња уместо конкуренције обезбедиће квалитет“, поручила је Несторов-Бизоњ.
На скупу су учествовали и чланови Српске академије наука и уметности и ресорних Института, професори пољопривредних факултета и други еминентни стручњаци из ове области, а присуствовали су и директори задруга.
