Свако мукотрпно стечено радничко право када се једном изгуби, тешко ће бити враћено. Зато пролетери, радници пре свега, синдикално добро организовани, не смеју од тога да одустају, наглашава Кркобабић

Први мај је идеална прилика да се сви заједно као друштво запитамо: Радник данас – да ли то гордо звучи? – поручио је у празничном разговору за Ало! Стефан Кркобабић, потпредседник Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије – Солидарност и правда.

Шта за вас данас представља Први мај у Србији? Да ли је то само позив на уранак и угодно дружење?

– Наравно да се дружење не искључује, али Први мај је био и остао симбол стечених радничких права. Кажете позив на уранак и дружење, али у великом броју земаља биће то и више него оправдани захтеви за повећање зарада и пензија.

А код нас?

– Прилика да будемо јасни: свако мукотрпно стечено радничко право када се једном изгуби тешко ће бити враћено. Зато пролетери, радници пре свега, синдикално добро организовани, не смеју од тога да одустају. А сви заједно као друштво да се запитамо: радник данас – да ли то гордо звучи?

У свему томе какав је допринос ПУПС-а?

– У овој години промовисан је и реализује се ПУПС-ов кључни вредносни став да коначно пензије прате плате, чувено 3П. Са велики задовољством истичем да је тај став добио пуну подршку председника Републике Србије Александра Вучића. Истовремено, добро је и да је минимална цена рада повећана за 14,3 одсто, што је без сумње знатно повећање, уз озбиљно упозорење да морамо да учинимо све да то не поједе инфлација. Када су у питању пензије, посебна пажња мора да се посвети онима с најнижим пензијама.

Шта предлажете?

– Хитно увођење института „тринаеста пензија“, као саставни део нове социјалне политике на нивоу Републике, али и локалних самоуправа.

Шта са људима који нису пензионери и никада неће бити пензионери, а у позним су годинама?

– Наш предлог је увођење социјалне гарантоване пензије у овом моменту не мање од 100 евра, попут земаља у окружењу.

Појасните нам?

– Социјална гарантована пензија је посебан вид социјалног давања намењен старијима од 65 година који немају навршених 15 година стажа да би остварили право на пензију, нису корисници социјалне помоћи, немају имовину нити било који други вид прихода. Међу њима је највећи број жена, и то жена са села. Овај вид социјалног давања представља својеврсну захвалност друштва које на тај начин вреднује њихов рад и одужује им се за све оно што су током животног века дале друштву, радећи деценијама у домаћинствима и пољопривредним газдинствима.

А за младе, поготову за оне који тешко долазе до посла, рецимо особе с инвалидитетом?

– Ту смо упорни у настојању да заживи социјално предузетништво, које је реалност у свим европским државама. Очекујем прве кораке у пракси.

(alo.rs)