„Тамо где се у локалним заједницама, селима самостално договара, планира и одлучује, а те одлуке имају пуну подршку државне касе, људи, поготову они млади неће помишљати на одлазак “ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на отварању округлог стола на тему „Улога научних института у унапређењу пољопривреде и села Србије“ који се одржава данас у Српској академији наука и уметности у организацији Академијског одбора за село.

Кркобабић је истакао значај научних института, доводећи их у везу са неопходним трансфером нових знања и технологија, које су од посебног значаја за подизање продуктивности као императива за опстанак малих а уситњених породичних газдинстава, која доминирају у Србији.

„Ту смо да покушамо да дамо одговор како да тај наш хектар јединственог пољопривредног земљишта уместо хиљаду долара да 17 или 24 хиљаде попут Данске или Холандије “ рекао је Кркобабић.

Потпредседник САНУ, академик Зоран Поповић истакао је активност Академијског одбора за село у оквиру САНУ и сарадњу тог одбора са Министарством за бригу о селу као сјајан пример успешне сарадње државе и науке.

Председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић, један од најчувенијих селекционара сунцокрета у свету био је језгровит „Наша решеност, знање и знатна улагања државе охрабрују нас да упорно примењујући европска искуства мењамо и положај пољопривреде, а посебно положај села Србије. Сарадња академијског одбора за село који окупља велики број научних радника и Министарства за бригу о селу дала је и даје видљиве, конкретне резултате.“

На скупу су учествовао и потпредседник академијског одбора за село проф. др Милован Митровић, чланови Српске Академије наука и уметности, а уводну реч су после министра за бригу о селу дали из Министарства просвете, науке и технолошког развоја в.д. помоћника министра Др Саша Лазовић и из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде помоћник министра, Александар Богићевић. Научне институте на овом округлом столу представљали су др Дарко Јевремовић, директор Институтa за воћарство, Чачак, др Милан Лукић, директор Институтa за проучавање лековитог биља “Др Јосиф Панчић”, др Раде Јовановић, директор Институтa за примену науке у пољопривреди, проф. др Јонел Субић, директор Институтa за економику пољопривреде, проф. др Владимир Црнојевић, директор Институтa “Биосенс”, др Емил Рекановић, директор Институтa за пестициде и заштиту животне средине, др Ненад Тркуља, в.д. директора Институтa за заштиту биља и животну средину, др Зоран Лугић, директор Институтa за крмно биље, Крушевац, др Биљана Скирић, в.д. директора Институтa за земљиште, проф. др Ненад Ђурић из Института за повртарство из Смедеревске Паланке и други еминентни стручњаци из ове области.

• 

• 

• 

•