Кркобабић отворио међународни конгрес воћара и виноградара

Кркобабић отворио међународни конгрес воћара и виноградара

„Рејонизација – мапа рејона Србије и адекватно смештено воћарство и виноградарство представља развојну шансу Србије уз незаобилазно удруживање, трансфер знања и нових технологија, као и озбиљна државна улагања“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић свечано отворившиXVI међународни конгрес воћара и виноградара.

„Мали и уситњен посед, прилагођен тамо где је могуће воћарству и виноградарству, може и мора да буде далеко продуктивнији. Од само пола хектара одређене сорте малине, једна четворочлана породица може солидно да живи“ изјавио је Кркобабић.

Овај конгрес, који сеу организацији Пољопривредног факултета у Новом Саду и Научног воћарског друштва Србије ових дана одржава у Врднику, представља најзначајнији научни скуп у области воћарства и виноградарства у Србији, организује се сваке четврте године и окупља еминентне светске стручњаке предметних области.

На свечаном отварању присутнима су се обратили и декан пољопривредног факултета у Новом Саду проф.др Недељко Тица, државни секретар у Министарству пољопривреде Велимир Станојевић и помоћник покрајинксог секретара за пољопривреду Младен Петреш као и проф.др Драгослав Иванишевић.

Проф.др Зоран Кесеровић је у пленарном излагању изложио стање у воћарству и тендеције развоја уз конкретне предлоге за улагања. Четворочлана породица која у пластеничким условима на пола хектара гаји двородну сорту малине „Ерсандира“ или на једном хектару боровницу сорте „Јук“, може пристојно да живи.“ био је конкретан проф. др Кесеровић.

Воћари у Србији показали су и развијену свест о потреби удруживања. Програм финансијске помоћи задругама и подстицања удруживања који је од 2017. године спроводио, по идеји министра Милана Кркобабића, а у сарадњи са Академијским одбором за село САНУ, Кабинет министра за регионални развој а сада Министарство за бригу о селу, дао је у области воћарства можда своје најбоље резултате.

Тако је од укупно 207 помогнутих задруга (од 2017. до 2021. године), чак 69 воћарских, што чини тачно трећину. Од четири сложене задруге које су добиле средства 2 су воћарске и једна је воћарско-повртарска.

Програм финансијских подстицаја за задруге Министарство за бригу о селу наставиће и током 2022. године.