Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић: ПЕТ ЗЛАТНИХ ВОЋКИ СРБИЈЕ

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић: ПЕТ ЗЛАТНИХ ВОЋКИ СРБИЈЕ

Поводом недавног позива копредседника Националног тима за препород села Србије министра Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима да улажу у воћарство, јавио се велики број заинтересованих са питањем у које воћне врсте да инвестирају? Консултујући врхунског стручњака за ту област професора др Зорана Кесеровића, члана Националног тима за препород села Србије, министар Кркобабић и академик Шкорић поручују да је најисплативије улагати у производњу: боровница, јабука, јагода, малина и трешања. Подсећају да се воћарство показало као добар модел повећања стандарда становништва и решавања економских, социјалних и демографских проблема. Поред тога, воћарство је покренуло и друге гране привреде, a запошљава 10-20 пута више радне снаге и остварује далеко већи профит.

У структури извоза аграрних производа из Србије у 2018. години воће и поврће се налази на првом месту са 23 одсто. Извоз воћа у 2018. години износио је око 618 милиона долара, 2017. око 680 милиона долара, 2016. око 625 милиона долара. Само од извоза јабуке Србија годишње зарађује више од 120 милиона долара. Свеже воће се у просеку извозило са ценом од 0,89 долара, а прерађено 1,82 долара, што говори да се морамо оријентисати на производе веће финалне вредности. Међу првих 10 извозних пољопривредних производа у 2017. години налазе се 3 воћне врсте: малина на 3. месту са вредношћу од 233,2 милиона долара, јабука на 4. месту са 122,4 милиона долара и смрзнута вишња на 8. месту са 59,2 милиона долара. Такође, у 2018 години међу 12 извозних производа налазе се четири воћне врсте: малина, јабука, вишња и бресква.

Министар Кркобабић посебно наглашава да је шанса за већу зараду у развијању вишег степена прераде и удруживању у специјализоване воћарске задруге:

„Чињеница да се Националном тиму за препород села Србије јавило на десетине повратника из иностранства заинтересованих да улажу у воћарство свог завичаја, јасно говори да су људи препознали ту грану пољопривреде као високопрофитабилну. Ево, илазимо им у сусрет и, консулутујући науку, упућујемо их да улажу у најисплативије воћне културе. Поред уноса знања, повратници и сви други заинтересовани све више схватају да ће лакше и јефтиније произвести и брже и скупље продати ако се удруже. У Србији имамо више квалитетних воћарских задруга као што су „Агро еко воће“ у Ариљу, која је почела производњу одличних сокова од малине, јагоде и јабуке и Сложену задругу „Сложни воћари“ из Новог Сланкамена, која је велике залихе јабука продала по три пута већој цени захваљујући задружном калибратору. То могу само задруге и удружени пољопривредници – задругари и кооперанти. Наш циљ је да једног дана у Србији имамо воћарску задругу – гиганта, попут шпанског „Анекооп“-а, који окупља 27.000 фармера Удруживањем и увођењем нових технологија и вишег степена прераде, повећали би се приходи произвођача воћа, смањила незапосленост и одлив становништва из руралних подручја.“

Воћњаци у Србији заузимају око 183.602 ха, односно 4,8 одсто површине укупног пољопривредног земљишта, што је мало с обзиром на повољне климатске и земљишне услове за гајење воћака.

Професор Кесеровић наводи да правац развоја воћарства у неразвијеним подручјима треба да се огледа у повећању површина под интензивним воћним засадима. Дугиорочни циљ нам је изградња прерађивачких и складишних капацитета и дистрибутивних центара, добијање производа већег степена прераде, стварање робне марке и удруживање воћара у задруге и друге различите видове асоцијација

По увођењу савремених технологија издвајају се: боровница, јабука, трешња и јагода, где се можемо поредити са најразвијенијим воћарским регијама света, али и по приносу који остварујемо по ха. По профитабилности у Србији се издвајају следеће воћне врсте: боровница, јабука, јагода, малина и трешња. Перспективу имају и: вишња, поготову крупноплодне сорте, кајсија, леска, орах и крушка, али и друге воћне врсте као што су шљива, купина и бресква.

Боровница је тренутно најисплативија биљна култура у Србији. По 1 ха рачунајући земљиште и пратећу механизацију са противградним мрежама и фертиригацијом потребно је уложити око 60.000 евра. У појединим годинама држава је враћала око 50 одсто уложеног. Инвестиција се враћа у три бербе. Трошкови по кг су око 2 евра. По ха може да се оствари и до 18 тона Цена боровнице у последње 3 године код врхунских произвођача је била у просеку око 5,5 евра. Код произвођача боровнице са лошијом технологијом остварује се принос 9-10 тона са просечном ценом од 3,5 евра. Инвестиција се враћа у 5 години, ако се не рачунају подстицаји државе. Подизање 1 ха боровнице са противградном мрежом и фертиригацијом износи око 44.630 евра.

Јабука је друга воћна врста по оствареном профиту по хектару. То је воћна врста код које је највише урађено на увођењу савремених технологија, подлога и сорти. Јабука је јако захтевна воћна врста што се тиче технологије, али је високо акумулативна и захтева веома много људског рада – око 750 до 800 часова по хектару. Ако томе додамо и класирање јабуке где за 200 тона треба 1.500 часова, онда је јасно колико радне снаге ангажује јабука. За подизање засада јабуке са противрадним мрежама и фертиригацијом потребно је издвојити од 40.000 до 45.000 еура, што зависи од броја садница по хектару. Република Србија АП Војводина дају око 50 одсто. Инвестиција се отплаћује од 5. до 6. године. Произвођачи који немају хладњачу остварују профит од 8.000-12.000 еура по ха, зависно од приноса, квалитета, сорте и цене. Овде је рачунат принос од 55-60 тона. Неке компаније остварују принос у просеку и 75-80 тона. Произвођачи који имају хладњаче и калибраторе са оваквим приносом могу остварити профит, зависно од сорте и цене, од 20.000 до 25.000 евра по хектару, некад чак и више.

Код јагоде у савременој технологији узгоја на гредицама и фолији инвестиција по ха износи око 15.000 евра, од субвенција Републике Србије и АП Војводине враћа се око 50 одсто. Берба траје две године. Зарада износи 7.000-12.000 евра по години, зависно од сезоне. 2020. година је била рекордна по приносу и просечној цени. Ове године сорта јагоде Клери на неким плантажама имала је принос и до 25 тона по ха, а просечна цена је била око 1,5 евра.

Код малине за заснивање засада са противградном мрежом потребно је издвојити око 30.382 евра по ха. Са приносом од 12 тона по ха и са просечном ценом од 1,6 евра инвестиција се отплаћује у 4-тој години, ако се не рачунају подстицаји државе.

Код трешње инвестиције у савремене засаде са противградним системом, фертииригацијом, савременим сортиментом на подлози Гизела 5 износи 40.000-45.000 евра, а од Републике Србије и АП Војводине добија се око 45 до 50 одсто укупне инвестиције. Враћање уложених средстава је у 5-6. години. Може да се оствари принос 12-15 тона по ха. Просечна цена у последње четири године за квалитетну трешњу је око 1,9 евра. Трошкови производње су око 55 одсто.

За све ове воћне врсте важно је да су посађене у одговарајућим агроеколошким условима како би отклонили штете од ниских зимских температура и пролећних мразева.

Академик Шкорић истиче да је за експанзију воћарства у Србији у претходној деценији заслужно знање, удруживање у задруге и подстицајне мере републичких и покрајинских институција за нове технологије прилагођене климатским променама.

Национални тим за препород села Србије обавештава заинтересоване повратнике и друге грађане који планирају да улажу у воћарство да ће на њихов захтев организовати посете најуспешним воћарским задругама у Србији, уз стручне савете како се могу удружити.