Кркобабић: Ретко добро улагање – бели слез, на уложених 1.200 евра по хектару, очекивана зарада – чак 9.000 евра!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, одговарајући на велики број питања заинтересованих за улагање у производњу лековитог биља, а после стручних консултација са професором Јаном Кишгецијем, врхунским стручњаком за ту област и чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да се од производње лековитог, ароматичног и зачињског биља може обезбедити завидна економска егзистенција чланова пољопривредног газдинства. Територија Републике Србије, захваљујући свом географском положају, геолошкој и педолошкој разноликости, као и утицају различитих климатских фактора, представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета у свету. Ту биолошку разноврсност флоре чине 3.272 врсте. Сматра се да је 700 врста лековитих биљака, од којих је 420 званично регистрованих и описаних, док се у промету налази 280.

До лековитог биља се долази на два начина: гајењем и сакупљањем у природи. Површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 ха годишње, при чему се највише гаји 20-25 врста: питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија… У ове површине није урачуната зачинска паприка која се гаји на око 5.000 ха. Процењује се да је у овој производњи ангажовано око 50.000 људи. Сакупљањем лековитог биља у Србији се бави и од тога живи 4.000-5.000 грађана, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми. Највише се обезбеђује: клека, липа, зова, хајдучка трава, кантарион, бели слез и мајкина душица. Процењује се да површине под лековитим, ароматичним и зачињским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће. Да то може бити исплатива производња, сведочи податак да је у првих шест месеци 2014 године Србија извезла 1.800 тона лековитог, ароматичног и зачинског биља у вредности 7,6 милиона долара, док је истовремено увезено 1.184 тоне у вредности од 4,4 милиона долара. Увозимо етерична уља, козметичке и друге прерађене производе од лековитог биља. Извоз се повећава из године у годину. У 2017. години из Србије је извезено лековитог биља у вредности од 16 милиона долара. Шансе за већу производњу су у повећању извоза, али и супституцији увоза.

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава неопходност удруживања и виши степен прераде:

„Чињеницу да се потрошња лековитог, ароматичног и зачинског биља, као и шумских плодова у свету сваке године повећава за око 5 процената, Србија би требало да искористи и вишеструко повећа своју производњу и истовремено примени високе технологије и иностраним купцима продаје полупроизводе или производе вишег степена прераде – биљне екстракте, етарска уља за козметичку и фармацеутску индустрију, спаковане чајеве и фитопрепарате, што је до сада примењивано у мањем броју случајева. Уз све то, једини сигуран пут ка успеху и већој заради је да се пољопривредна газдинства која гаје лековито биље удруже у специјализоване задруге, јер су само тако поуздан партнер за сарадњу са институтима и великим фирмама.“

На основу података успешних специјализованих задруга, министар Кркобабић истиче да је за гајење једногодишње биљке невен на једном хектару неопходно улагање од око 800 евра, а може се остварити приход од 5.000 евра. За производњу белог слеза, чије гајење траје такође годину дана, улагање износи око 1.200 евра по хектару, а приход може да достигне чак 9.000 евра! Улагања у обраду земљишта, припреме за садњу и бербу за гајење седмогодишње биљке матичњака на једном хектару износе око 1.200 евра и то само у првој години, док су приходи од друге до седме године око 6.000 евра годишње, што је укупно чак 36.000 евра! Поред неопходних агрономских знања која се стичу на стручним курсевима, пољопривредно газдинство које почне производњу лековитог биља требало би да уложи још око 4.000 евра за набавку сушаре капацитета две тоне, а дестилатор чија је цена око 15.000 евра може лакше да се набави ако се пољопривредна газдинства удруже.

Препорука стручњака је да се лековито биље у Србији у плантажној производњи може успешно гајити на целој територији републике, уз обавезну примену добре пољопривредне праксе (ГАП) и принципа органске пољопривреде. Сакупљање и природи, уз комбиновање са плантажном производњом, препоручује се у брдскопланинским регионима Старе планине, Таре, Делиблатске пешчаре, Фрушке горе, Маљена, Проклетија, Сувобора, Медведника, Сићевачке клисуре, Сокобање…

Интересовање за производњу лековитог, ароматичног и зачињског биља нагло је повећано од 2017. године пројектом обнове задругарства „500 задруга у 500 села“. До 2017. године у централној Србији није постојала ниједна задруга за производњу лековитог биља, док је само у периоду 2017-2020. основано чак 24 задруге са тим производним програмом!

Једна од (нај)успешнијих је специјализована земљорадничка задруга

„Заплањски засад“ из Гаџиног Хана, која је од Кабинета за регионални развој добила подстицајна средства за куповину механизације за обраду земљишта, млин за уситњавање суве масе лековитог биља али и дестилатор за виши степен прераде – производњу етеричних уља, коју су почели прошле године. Директор задруге Зоран Илић истиче да је продаја целокупне производње 15 задругара и 78 коопераната на око 35 хектара унапред договорена и то по гарантованим ценама, захваљујући уговору са Институтом за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“ из Београда, који задругарима пружа и стручну подршку. Да се пољопривредна газдинства нису удружила у задругу не би имала наведене погодности. Међу успешним задругама које производе лековито биље су и: „Натура балканика“ Добрић, „Ханови“ Куновица, „Еко бразда“ Ново Село, „Примула верис“ Јабуковац, а успешне резултате очекују многе новоосноване задруге, међу којима „Дивља ружа“ из Београда са засадом од 68 ха шипурка.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике из иностранства и све друге заинтересоване да уложе лична средства, започну производњу лековитог, ароматичног и зачињског биља, да се удруже у специјализоване задруге и – очекују добру зараду. Национални тим ће, на захтев заинтересованих, да организује стручне посете успешним задругама које се баве производњом лековитог биља.