Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Лазаревић: РАЗВИЈЕНО СТОЧАРСТВО – ИМПЕРАТИВ УСПЕШНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ!

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Лазаревић: РАЗВИЈЕНО СТОЧАРСТВО – ИМПЕРАТИВ УСПЕШНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић саопштавају да се на недавни позив националног тима повратницима из иностранства да остану у својој земљи и улажу у пољопривреду, јавио велики број заинтересованих са питањима о улагању у сточарство. Консултујући професора Ратка Лазаревића, врхунског стручњака за сточарство и члана Националног тима за препород села Србије, копредседници тима истичу да је одрживи фармски развој сточарства најбржи, најсигурнији и најјефтинији начин да села оживе, да се развијају а да се газдинства наслеђују и млади остану на селу.

Национални тим за препород села Србије ће се залагати за веће субвенције сточарима, поготову у брдско-планинским и пограничним неразвијеним подручјима, за очување сточног подмлатка, а Кабинет за регионални развој наставиће доделу подстицајних средстава за набавку основног стада и опреме за сточарство. Уз стручну помоћ науке и лична улагања, повратници у таквим условима имају реалне шансе за успех и одрживу сточарску производњу.

Министар Кркобабић наглашава огроман значај удруживања, како у производњи тако и у пласману утовљених грла у земљи и иностранству и подсећа на славна времена те гране српске пољопривреде:

„Циљ развоја савременог сточарства и удружених фармера требало би да буде да досегнемо бар део историјског успеха из 1866. гoдинe, када је Србија нa 1.000 стaнoвникa имaла 1.300 свињa и била велики извозник, док су у то време Сједињене америчке државе на исти број становника имaле мањe oд 900 свињa! Развојем сточарства створићемо услове да садашњи извоз 300-400 тона „беби бифа“ годишње,поново буде на завидном нивоу. Императив нам је да од увозника Србија поново постане извозник меса! И да удео сточарства у пољопривредној производњи са садашњих 30 процената подигнемо на 60-70 одсто, колико је у развијеним земљама!“

У сточарству постоје велике неискоришћене могућности: по броју грла и количини производеног меса, млека, јаја и месних прерађивана знатно заостајемо. Наша земља данас има укупно два милиона условних грла животиња, што је свега 0,5 по хектару, односно 0,26 грла говеда по хектару. А развијене земље имају: Аустрија 1,5 грло говеда по хектару, Немачка два, Француска 2,5, Белгија и Холандија 3-4 грла говеда по хектару.

Сточарством се у Србији бави 444.000 пољопривредних газдинстава, што је 76,4 одсто од укупног броја газдинстава.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Лазаревић истичу да развијена сточарска производња поред јачања економије, због производње стајњака, утиче и на дугорочно очување плодности земљишта и очување агро-еко система. Позивајући повратнике да улажу у сточарство напомињу да је у Републици Србији од укупно 1,3 милиона хектара ливада и пашњака неискоришћено чак око 500.000 ха! На тој површини могу да се гаје: 2,5 милиона оваца и 250.000 грла говеда, пре свега у нашим сточарским центрима у руралним неразвијеним подручјима као што су: Пирот, Димитровград, Сврљиг, Жагубица, Златибор, Пештерска висораван и Сјеница, Бајина Башта, Ваљево, Мионица, Љубовија, Крупањ, Копаоник, Александровац, Брус, Хомоље.

Препоручена раса говеда за производњу млека и меса је сименталац, а само за месо шароле. У брдско планинском подручју сточарска производња требало би да се заснива на гајењу домаћег шареног говечета за месо и на увозним расама из Француске лимузин и шароле.

Четворочлана породица може да обезбеди егзистенцију (са постојећим субвенцијама) ако гаји: 200 оваца са производњом биљних хранива на најмање 50 ха, поседује 15-20 музних крава са производњом 150 тона биљних хранива на површини од најмање 12 хектара или тови најмање 100 јунади уз производњу 540 тона силаже на око 20 ха и коришћењем нузпроизвода индустрије шећера, пива и уља, посебно у Војводини. Код свиња: неопходан број у производњи прасади за даљи тов је 70 крмача са годишњом производњом од 1.430 прасади и у тову свиња 600-700 товљеника у турнусу. Четворочлана породица може да живи и од 60-80 коза,10.000 бројлера и 3000-5000 кока носиља.

Србија треба да тежи циљу да у наредних десет година број говеда са садашњих 893.000, повећа на 1,6 милиона грла; свиња са око три милиона повећа на 6-6,5 милиона товљеника, а број оваца са садашњих 1,7 милиона повећа на око три милиона грла. Број бројлера који сада износи 45 милиона требало би удвостричити и повећати продуктивност кока носиља, односно носивост са 180 на 300 комада јаја годишње.

Пројектом обнове задругарства „500 задруга у 500 села“ чији је циљ снажна подршка сточарима у свим крајевима Србије погодним за сточарство је да помогне стварање моћне задружне економије са сложеним сточарским задругама. Ка том циљу веома илустративни су примери успешних сточарских задруга из поменутог програма Кабинета за регионални развој, који је за три године подстакао оснивање 701 нову задругу: „Агроклек“ из Клека, чија је просечна млечност крава већа од просека у ЕУ, фарма музних крава „Агродунав“ Каравуково, фарма свиња „Алфафарм“ Бадовинци, овчарска задруга „Брајковићи“ Косјерић, фарма музних крава „Голија“ Сјеница, специјализована задруга за узгој свиња „1. децембар“ Житорађе…

Национални тим за препород села Србије на захтев повратника и свих заинтересованих за улагање у сточарство, организоваће стручне посете најуспешнијим сточарским задругама, уз савете о томе како да организују нову или се прикључе некој од постејећих сточарских задруга.