Социјално предузетништво које омогућава незапосленим људима неконкурентним на тржишту да се упосле, цвета широм света. Само у Великој Британији тих предузећа има више од 15.000. Географски нама ближа Словенија самоупошљава око седам одсто радно способног становништва. У Хрватској и региону развој овог сектора се захуктава, а код нас још постоји као – замисао.
Милан Кркобабић, заменик градоначелника Београда
Иницијатор идеје оснивања социјалног предузетништва код нас, Милан Кркобабић, заменик градоначелника, каже да је за покретање самоупошљавања неопходан закон за који већ постоји нацрт.
– На јесен очекујемо дискусију и јавну расправу нацрта закона о социјалном предузетништву како би се најбоље решење одмах нашло пред Скупштином Србије. Њиме ће се створити услови за самоупошљавање особа са инвалидитетом, самохраних родитеља, неквалификованог радног кадра, незапослених људи педесетих година који тешко налазе посао, а млади су за пензију… Ако их формирањем такозваног трећег сектора не упослимо, створићемо социјалну бомбу – наводи Кркобабић.
Кључ њиховог запослења је у социјалним предузећима. Потребно је да се задрже она која већ постоје, али и да се отворе нова.
Фирма „Лола” која производи амбалажу за прехрамбену, текстилну и индустрију обуће пример је доброг предузетништва. У њу ће бити уложено око девет милиона динара да би се на јесен упослило 50 до 70 радника, од којих 40 особа са инвалидитетом. Предузеће ДЕС (Дефектни слухом Србије) упошљава 224 радника, од којих су 52 одсто особе са инвалидитетом. Али у овој фирми, за разлику од „Лоле”, радници протестују већ годину дана тражећи деблокаду рачуна и наплату потраживања у износу од 350 милиона динара.
– Ако остану без посла, мораћемо да их помажемо из буџета. Да ли је потребно рећи да је боља опција да им задругарством омогућимо да сами зараде – каже Кркобабић.
Социјална предузећа функционишу попут задруга. Људи који се удруже у производњи (правиће сувенире, грнчарију, одевне предмете, чајеве, израђиваће чипку…) биће ослобођени дажбина. Порез на додату вредност биће им умањен са 18 на десет одсто. Они ће у предузетништву мимо тржишних услова пласирати производе, исплаћивати себи плате, а зараду ће реинвестирати.
Циљ ове привредне делатности није екстрапрофит јер социјална предузећа не стварају богатство. Оснивачи не постају тржишне „ајкуле”, нити се пуне џепови појединцима. Циљ је да људи који немају шансе на тржишту рада скромно зараде и уложе у производни материјал. Социјално предузетништво у Европској унији ствара око десет одсто друштвеног бруто производа.
Љ. Перовић
